Ми не дајемо празна обећања, бићемо потпуно искрени, лажна обећања у време избора не можете чути ни од мене, министара нити из СНС-а, рекла је Зорана Михајловић 2018. године током разговора са Обреновчанима. И слагала, наравно, као и све друго што је чврсто најавила обећала. Ни трепнула никд није када би уверавала јавност да ће нешто бити завршено у том року, а оконча се најмање две године касније. И за све увек или има оправдања или их и не пружи. Притом, посвађала се са свима с којима је стигла, по и онима из своје странке, пажљиво бринући да једино Вођу не погледа попреко. То је вероватно и једино што је досад одржало у њеној широкој (неопходна је, због њених габарита) фотељи.

БИОГРАФИЈА

Рођена је 1970. године у Тузли.

Основну и средњу школу завршила је у Београду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на београдском Економском факултету. Након факултета радила је у Првој економској школи и фирми "Премиер керамика". Од 1996. до 2006. године била је запослена у Електропривреди Србије - Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток".

У периоду 2004-2007. била је члан Управног одбора ЕПС-а. Радила је од 2004. до 2006. као саветник потпредседника Владе Србије Мирољуба Лабуса за енергетику и политику заштите животне средине. После тога била је запослена у ЈП Аеродром Никола Тесла као саветник генералног директора. До 2010. године обављала је послове саветника за енергетику председника Владе Републике Српске Милорада Додика. Научно звање научног сарадника стекла 2006. године на Економском факултету у Београду, а звање доцента 2008. године. Од исте године запослена је на Факултету за биофарминг и Факултету за међународну економију Мегатренд Универзитета.

Априла 2010. постала је чланица Српске напредне странке.  Крајем септембра 2012. изабрана је за потпредседницу странке. Сектор енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Србије водила је од јула 2012. до априла 2014. Од 28. маја 2016. године није потпредседница странке, а тада је на Скупштини СНС изабрана за чланицу Председништва.

У априлу 2014. године изабрана је за потпредседницу Владе Србије и министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Исту функцију обавља и у новој Влади Србије, изабраној у августу 2016. 

(Извор Истиномер)

Него да кренемо од неиспуњених обећања и лажних рокова.  Готово све што је најавила није завршеномна време, а како већ рекосмо најмања кашњења била су годину дана, а редовна две до три.

Оно што јој је кључни задатак, а у чему је наследила  Мркоњића, који је из неког разлога често зван и „популарним“, су Коридори. Ако је Мрка лагао за рокове и то образлагао да „на тај начин мотивише раднике“, она га је превазишла бар пет пута.

Дакле, први велики „рок“ драге нам министарке био је крај 2016. Године. Изјавила је то једном приликом када је посетила градилиште на Источном краку. Никад ту измишљотину није образложила, али јој то није сметало да и следећу 2017. означи као сигуран крај радова. Свако ко је могао да приступу Јутјубу могао је да види да нема шансе да се заврши у том року, ни један од кракова. На Источном, где је у то време већ било завршено првих десет километара од Ниша, на следећих 12 км, од Банцарева до Црвене Реке ни земљани радови нису били завршени, тако да изграђени део већ три године вапи за аутомобилима и зврји празан. Тек сада се и то стидњиво завршава и ако се у међувремену ни један мост или косина не сруше, ето пута до Димитровгарада до лета.

На југу је било још горе, али Зока се није устручавала да обећа крај 2017. године као завршетак радова. И то са Вучићем углас. Опет, на истом Јутјубу се видело да је те године тек стидљиво почело асфалтирање, а да много косина није ни пипнуто. Логично, прошле је и та година без завршетка модерне саобраћајнице, а онда је дошла прошла, 2018.. То је већ била фарса највише врсте, а Зорана, заједно са Вођом, непрекидно је уводила нове термине у архитектонску науку: те „практично“ је завршен, те „технички“ је завршен, те „суштински“ је завршен, те 98, 7 одсто је завршен и сигурно ће бити отворен до Нове године. То су већ биле мантре, а представа је добила на драматичности када је своје министарство преселила у Грделицу, како би „на лицу места пратила радове“. Попуздани извори су тврдили дса је једени разло био тај што су кречили просторије Министарства у Немањиној, па је то био разлог исељења и представе у Грделици. При свему томе, после неколико рушења, обрушио се огромни потпорни зид, практично је брдо пало на већ изграђени пут. Ваздуплохов Бабић, њен директор Коридора без има бруке изјавио је да су тако нешто и очекивали (?!?). Како било, већ је тада било јасно да Грделица неће бити пуштена на време, а не би била и да се косина није обрушила, јер је имало још доста завршних радова да се обави. Ипак, и после рушења, све до пред крај године, Зорана је тврдила да ће све бити готово.

Ћурак  је обрнула тек кад су сви видели да од посла нема ништа и онда окреће причу на безбедност и бригу за возаче. Отприлике, „не  пуштамо пут у саобраћај док се не уверимо да је све безбедно“(?!?). Наравно, ту будалаштину никад није објаснила, вероватно мислећи да би требало да се сачека да ли ће неки мост или косина да се сруше, па да крену возила. Притом ,као песмицу је понављала да је то „најтеже градилиште у Европи“. Е па није из два разлога – први је што су кроз све клисуре и планине Европе  аутопутеви већ изграђени, а други што је оно што што Црногорци раде барем трипут тежи посао – цео аутопут им је састављен од тунела и мостова високих и по 200 метара, а притом све раде кроз камени крш.  Такође, средином децембра је изјављивала како радници чине „надљудске напоре“ да пут заврше до Нове године. Сам Бог зна зашто радници морају „надљудски“ да раде, а не нормално и шта је било битно да се баш тада заврши, осим да се Она и Он хвалишу за Нову годину, уз подршку и овације на силу довучених сендвичара.

Све у свему, Коридори су нешто као трудна жена – не може дама ни суштински, ни практично, ни технички, ни 98,7 одсто да буде трудна, трудна је или није. Тако и та два крака нису завршена, а људи и даље гину на кривинама Грделичке и Сићевачке клисуре. Ако буде среће, завршиће се до турустиучке сезоне.

Ништа   боље није ни на Коридору 11, где су такође обећавали(читај: Зорана) све и свашта. После отварања оних 40м км од Љига до Прељине, Кинези су наставили да граде две деонице до Обреновца и оне су првобитно требало да буду пуштене до краја 2017., али од тога наравнои није било ништа. Слично је обећавано и за прошлу годину, али опет ништа.

На том делу посебна је прича деоница Уб – Лајковац коју је градио несрећни (извините: симпатични, а најпознатији по бетрманој и јавној бигамији са бакутом) Мркоњић. То је заиста била деоница из њиве у њиву, но ипак Зорана је пре 5(пет) година мало тренирала строгоћу и мучне раднике натерала да је заврше. Без икаквог разлога. Пет година касније пут је почео да се распада, а Зорана за то окривљује градитеље, иако је њено министарство технички примило ту деоницу. Биће да је пут као кућа, кад у њој нико не живи, једноставни пропада. Ипак Кинези после две године приводе радове крају, а завршава се и чувени тунел Бранчић, мада се на његовом улазу,  ваљда да нбе буде малера, обрушила тек завршена косина, дужине око десет метара. На чији рачун иде све те поправке сам Бог зна, а министарка то никад не објашњава, само празно претећи да ће да пљуште кривичне пријаве. Биће да због еене неспособности све иде на наш рачун.

Да би било континуитета, Зока и за ову годину најављује новер пројекте и гађа се милијардама улагања у њих. Прво ће се, каже, градити пту до Пожеге (од лета, како рече), а онда од јуна пут ка Бијељини. За пожегу су ваљда спремне паре, а за овај други ваљда дају Турци, иако никад није прецизирано је ли то покло+н или кредит. Радиће се, каже и пут до Приштине, који иначе најављује већ две године, а одакле паре, осим дела од Европсек уније, не каже. Аутопут од Руме до Новог Сада најављује већ неколико година, а како стоје ствари ни ове године неће бити ништа. Градиће се и Моравски коридор, који би требало да споји Коридоре 10 и 11, а Он  и Она не могу да се договре када, Вучић каже поћетком идуће године, Зорана тврди до краја ове. Узгред, Верица Калновић (сећате ли се ње) је најављивала је то исто пре седам година.

И последњи велики пројекат драге нам Зоке је коначно почео да се гради, заправо завршетак обилазнице, после 40 година. Ко не зна, до Бубањ Потока је остало да се уради 9 км комплетног ауто пута и још толико друге стране постојеће трасе.

А ти рокови су посебна прича – 30 километара се гради барем три године и нико не објашњава зашто толико дуго. Илустрације ради, Хрвати су за то време направили скоро 300 км  аутопута од Карловца до Сплита.

А да не буде да су баш све лажи и да оцрњујемо Зорани за све, једино што ће изгледа бит у року и што се ради како треба је 20 км од Обреновца до Сурчина, са мостом преко Саве. Дакле, не лаже све Зорана, само 98, 7 онога што каже...

Приге су посебна прича, запуштене деценијама и тек су скоро, али ужасно спорим темпом почеле да се обнављају. Једини прави радови су на делу од Београда до Новог Сада, где раде Руси, и биће готово за три године. Правац од Ниша до Прешева није ни на видику и тамо возови иду спорије него у време краља Петра, а пруга ка Бару није ни у плану, јер, кажу нема ни пројекта. А Пупинов мост у Новом Саду сте заборавили? Завршен је само три године касније...

И тако, могло би још много да се набраја, али и ове чињеницењ довољно говоре о невероватној неспособности лажљиве нам Зоке.

Свађалица

За министарку Михајловић, писао је Блиц,  познато је да не преза да одговори ни партијским колегама. Њена препирка са бившим председником Томом Николићем трајала је колико и његов мандат. Варничила је и са министрима Зораном Ђорђевићем и Александром Вулином. Јавно је одговорила премијерки Ани Брнабић. Од коалиционих партнера "посластица" су јој социјалисти Ивица Дачић и Милутин Мркоњић.

Рушење Ане (март, 2018)

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кренула је у коначни обрачун са председницом Владе Аном Брнабић, а циљ јој је да сруши Ану и коначно покуша да се домогне премијерске фотеље, сазнаје „Ало!” из добро обавештених извора.

- Сплетке, интриге, подбадања, прозивке, подметање текстова по штампи и свађе само су нека од средстава које Михајловићева користи да би изазвала хаос у Влади, а премијерку приказала као недовољно способну за њено вођење - објашњава наш извор и додаје да је циљ Михајловићеве да коначно заседне у премијерску фотељу.

- Она не може да се избори са сујетом. Од момента када је Ана именована за премијерку, Зорана је кренула у њено рушење. Саплитала ју је на сваком кораку и ловила сваку њену грешку. С обзиром на то да Брнабићева строго води рачуна о својим поступцима и не прави грешке, Михајловићева је променила тактику, па је кренула да изазива свађе у Влади - објашњава наш извор.

Премијерка Ана Брнабић изјавила је да ће председника Србије Александра Вучића, чим се он врати из Брисела, замолити да разговарају о реконструкцији Владе.

- Функционисаћемо као тим, без појединачних сујета и промовисања личних агенди, и имаћемо резултате, или ја не морам да будем председница Владе. Разговоре о реконструкцији Владе председник Србије Александар Вучић и ја започињемо у најкраћем могућем року - поручила је Брнабићева, која је у интервјуу за један дневни лист истакла да су у инфраструктури, ресору који води Михајловићева, највећи проблеми.

Била је тада јавна тајна да је један од најпречих циљева Брнабићке био да шутне Зорану и да је више не гледа у Влади. Ништа боље позиције није заузимала ни код Вучића, али је на крају све гурнуто под тепих и Зока остаде да ведри  и облачи (и мути, као и досад) у Свом министарству. Све је лаконски објашњено кроз питање Косова. Односно да “сада није тренутак за реконструкцију, када се решење за ту покрајину налази у критичној фази И како је то највећи проблем државе

Сви Зоранини испади

1. НАПАД ЗБОГ ИНТЕРВЈУА Критиковала је премијерку Ану Брнабић и путем медија јој поручила да су транскрипт интервјуа достављен агенцији Блумберг морали да добију чланови Владе.

2. ГРИМАСЕ ТОКОМ АНИНОГ ГОВОРА Михајловићева је правила гримасе док је Брнабићева говорила на уводном панелу на годишњој конференцији и представљању извештаја „Дуинг бизнис 2018: Јачање конкурентности”.

3. ПРОЗИВКЕ НА ДАН ЖЕНА Дан жена, Осми март, Михајловићева је искористила да поново покуша да испровоцира председницу Владе.

4. НАПАД НА ВУЛИНА ЗА НЕМИР У ВЛАДИ Михајловићева се сукобила и са министром одбране Александром Вулином.

5. СУКОБ СА ЂОРЂЕВИЋЕМ КАО НОВА АФЕРА Месецима траје сукоб Зоране Михајловић са министром Зораном Ђорђевићем.

(Извор Ало)

Гондола Златибор

Потпредседница Владе Зорана Михајловић поручила је 20.маја 1917. године на конференцији за медије да председник општине Чајетина Милан Стаматовић може и да лежи испред Владе ако то жели, али да она ни тада неће потписати нешто што није по закону, мислећи на дозволу за градњу гондоле.

Михајловићева је новинарима у згради Владе Србије изјавила да је након две године време да се види шта је све рађено на Златибору и “шта каже документација”. Новинарима је уручила јавно доступна документа која указују, како је рекла, да се на Златибору одвија озбиљан криминал.

“Ово су фотографије објеката који се граде на Златибору за које или не постоји дозвола, или се граде на местима где не би смели. Имамо чак и изграђене зграде на колектору језера, што је веома опасно! Председник општине Чајетина Милан Стаматовић није никаква жртва, већ локални шериф који се понаша као да је Златибор његова планина! Нападима на министарство и Владу Србије он у ствари жели да прикрије шта се дешава на Златибору. И док сви ви скупљате документа за изградњу или легализацију ваших објеката уредно и по закону, он мисли да то за њега не важи“, рекла је Михајловићева.

Она је показала и кривичне пријаве које је министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднело поднело против Стаматовића због градње без грађевинске дозволе, као и допис упућен Агенцији за борбу против корупције.

Није Златибор Дивљи запад, није Србија Дивљи запад, чуваћемо Златибор и заштитити ту планину,” рекла је 25. маја у Баточини орана Михајловић. Она је додала да је на Златибору много објеката нелегално изграђено и да је кроз то “опран новац”, како је пренео Тањуг.рс.

Председник општине Чајетина, Милан Стаматовић ову изјаву прокоментарисао речима “Види се да постоји јасна намера министарства да силом Златибор отме од Златибораца, а мене, проскрибујући ме као “перача прљавог новца од дроге и криминала”, људски, али и физички “елиминише” или ме, макар, ухапси.”

“Уз помоћ илегалне напредњачке агенције Тањуг, Михајловићка манијакално, по обрасцу из напредњачког агитропа, “штрика” против мене по три саопштења дневно, бескрупулозно ме љагајући, вређајући и дисквалификујући, правећи од мене и локалног шерифа и каубоја, и Чаругу и криминалца, и Робин Худа и шпијуна, и велетроговца дрогом и монструма, истовремено. Та опседнутост Златиборцима и мојом маленкошћу је тема за психологе, а иде дотле да ова министарка опште праксе, као колегиница јој спикерка Народне скупштине, кад год је јавност ухвати у неком њеном неделу, почиње да хистерише и прети, а онда, заменом теза, рида крокодилске сузе и лаже како, заправо, на њу вичу и њој прете – рекао је Стаматовић, називајући Михајловићку вођом антисрпског и антируског лобија у Србији.

Епилог свега је да је, два месеца касније почела изградња гондола, без обзира на подметање клипова вајне министарке.

(Извор Златибор. ТВ)

Уместо 30., 48. место

Потпредседница Владе   у новембру 2017. године, на представљању извештаја Светске банке о лакоћи пословања за 2018. годину, изјавила је да се слаже са премијерком Брнабић да ће Србија следеће године бити међу првих 30 земаља на Дуинг бизнис листи. Слична очекивања имао је и председник републике Александар Вучић када је у јулу ове године рекао да нисмо задовољни 42. (заправо смо били 43) местом и да “верујемо да ове године можемо да идемо међу првих 30”.

Ипак, на новој Дуинг бизнис листи за 2019. годину, која је објављена, Србија је забележила пад од 5 места, па се тако сада налази на 48. месту, за разлику од прошлогодишњег 43. Због тога, обећање министарке Михајловић о уласку Србије међу првих 30 земаља на овој листи добија оцену неиспуњено.

Министарки Михајловић ово није први пут да прогнозира улазак у првих 30 земаља – према њеним речима то је требало да се деси још 2016. године, што је Истиномер већ оценио, а сада је овај успех померила за следећу годину, тако да улазак у првих 30 сада очекује 2019. године.

Ове године Србија је заправо остварила известан напредак - у броју бодова. Укупан резултат је побољшан, па смо тако у извештају добили 73.49 бодова, док смо у претходном извештају освојили 73.32 бода. Али, упркос напретку у бодовима друге државе су нас престигле, јер су напредовале брже. 

Светска банка је као најважнију ставку у Србији, ове године, истакла убрзање издавања грађевинских дозвола електронским путем. У тој области, Србија је најбоље позиционирана. Ове године заузима 11 место, док је прошле била на 10.

Најслабија тачка и даље је снабдевање електричном енергијом где смо ове године 104, а прошле смо се налазили на 96. месту.

Од држава у региону на Дуинг бизнис листи од Србије су боље рангиране Македонија (10. место), Словенија (40. место), потом Косово (44. место). Ниже позиције на ранг листи заузимају Црна Гора (50. место), Румунија (52. место), Мађарска (53. место), Хрватска (58. место), Бугарска (59. место), Албанија (63. место), Грчка (72. место) и Босна и Херцеговина (89. место). Први на листи је Нови Зеланд, који се на том месту налазио и прошле године.

(Извор Истиномер)