Кад је ономад Милко Ђуровски прешао из Звезде у Партизан, а коју деценију касније Владимир Стојковић на исти нач променио (најдраже) клупске боје, то је довело скоро до грађанског рата у земљи. Све је могло да да се промени, али црвено беле у црно беле боје, е то никако није смело. Сличан однос нетрпељивости имале су, ево већ 30 година демократе и радикали, а сада напредњаци. Управо као Милко и Стојке, то је учинио Горан Весић и прешао уВучићев табор. До грађанског рата није дошло, нити су демократе изгубиле, нити је СНС много добио, али несрећни Горан је одједном морао да доказује беспоговорну верност новом табору. И вођи, пре свих, наравно.

Биографија

 Рођен је 1969. у Крушевцу.

Основну школу и гимназију завршио је у Краљеву, а дипломирао на Правном факултету у Београду.

Истиче да је био стажиста Европске фондације “Роберт Шуман” у Европској комисији и Европском парламенту 1999. године.

Од 1990. до 1994. године био је новинар страначког листа “Демократија”, а заменик главног и одговорног уредника “Студента” од 1992. до 1993. Од 1994. до 1997. био је шеф кабинета председника Демократске странке др Зорана Ђинђића. Од фебруара до септембра 1997. био је члан Извршног одбора Скупштине града Београда, а од 1996. до 2000. одборник Скупштине града Београда.

Био је посланик Скупштине Србије од 2000. до 2003. године, од 2001. до 2002. председник скупштинског Административног одбора. Од 2001. до 2003. саветник савезног министра унутрашњих послова СР Југославије и заменик председника Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије, а саветник министра одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора, Бориса Тадића, од 2003. до 2004. године.

Члан Комисије за поделу војне имовине између Србије и Црне Горе после престанка постојања СР Југославије и настанка Државне заједнице Србија и Црна Гора у периоду 2003. до 2004. године. Одборник Скупштине градске општине Врачар био је од 2004. до 2008. године.

Учествовао је као саветник у свим изборним кампањама председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића од 1997. до 2000, као и у изборној кампањи бивше председнице Републике Српске Биљане Плавшић 1997. године. После 2004. активно је учествовао у изборним кампањама у Словенији, Црној Гори, Бугарској и Македонији.

Био је председник Организационог одбора Београдског маратона 1997. и члан председништва Кошаркашког савеза Београда од 2005. до 2007. године. Уредник је српског издања књиге америчког председника Барака Обаме “Смелост наде” 2008. године.

Био је председник Управног одбора ЈКП „Градско зеленило” од 1997. до 1999, Управног одбора ЈКП "Градске пијаце” од 2000. до 2002. и Управног одбора ЈП “Ада Циганлија” од 2002. до 2006. године. Члан Управног одбора брокерско-дилерског друштва “АБ Инвест” био је од 1997. до 2000. године, а члан Надзорног одбора компаније Југословенско речно бродарство од 2001. до 2005. године.

Извршни директор компаније “Wирелесс медиа д.о.о.” од 2004. до 2008. година. Члан Одбора саветника компаније “Интернатионал цоммуницатион партнерс” од 2008. до 2014. године. Члан је Скупштине удружења “Послодавац” и саветник председника ФК “Црвена звезда”.

Дневни лист "Политика" о Весићу пише у септембру 2012, у периоду избора новог председника Демократске странке, када је написао “Манифест нових демократа за нову Србију” за Драгана Ђиласа: “Иако би се завидна биографија овог 43-годишњег правника могла оштро поделити на периоде ‘Весић политичар’ и ‘Весић бизнисмен и спортски радник’, чини се да те две етапе његовог живота имају бар једну заједничку црту. У обема је сматран човеком који вуче главне или бар веома важне потезе – из сенке. Као политичар важио је за једног од главних Ђинђићевих оперативаца и људи од поверења, један од оних који су ‘изнели’ Ђинђићеве унутарстраначке кампање 1994. (против Мићуновића) и 2000. (против Вуксановића), а као функционер најпре у ‘Звездином’ кошаркашком, а потом у фудбалском клубу, у медијима је називан и њеном 'сивом еминенцијом'” (Политика, 30. септембар 2012. године). Весић је тада, како је пренео Б92, рекао да је Ђиласу послао манифест "као пријатељски савет" због стања "у које је ДС дошла због Бориса Тадића", иако га Ђилас није тражио. Рекао је и да нема намеру да се активно бави политиком, јер га интересује само његов посао - консалтинг.

Већ следеће године, 24. септембра 2013, пала је београдска власт пошто су одборници СНС, ДСС, СПС-ЈС и ПУПС-а у градској скупштини тајним гласањем изгласали неповерење тадашњем градоначелнику Драгану Ђиласу. Влада Србије је 18. новембра исте године донела Одлуку о распуштању Скупштине Града и образовању Привременог органа. За секретара Привременог органа изабран је Горан Весић, а за председника Синиша Мали.

Био је на листи одборника Српске напредне странке на београдским изборима, који су, заједно са ванредним парламентарним изборима, одржани 16. марта 2014. године. Оставку на место одборника у Скупштини града подноси 29. априла 2014, пошто је именован за градског менаџера и помоћника градоначелника Синише Малог.

У мају 2016, на Скупштини СНС, постао је члан Главног одбора те странке. Већ следеће године, у новембру 2017, постаје члан Председништва СНС-а. “За мене овај избор није само част и привилегија, већ и обавеза и одговорност”, написао је тада на свом “Фејсбук” профилу, захваливши Александру Вучићу на поверењу.

На изборима за београдски парламент, 4. марта 2018, био је на листи кандидата СНС-а за одборника. У кампањи је био један од најистакнутијих представника власти у Београду и један од најактивнијих напредњака. Иако је највише користио своју функцију за промоцију странке током изборне кампање, није одговарао за евентуалну злоупотребу јавних ресурса и положаја, јер је  став Агенције за борбу против корупције да Весић није јавни функционер. У истој изборној кампањи био је актер “афере реглер”, како су је назвали напредњаци. Весић и чланица РЕМ-а Оливера Зекић оптужили су РТС да је у емисији “Упитник”, 1. марта 2018, Весићу наводно утишан тон за “два децибела”, како би се “фаворизовао” Драган Ђилас. Весић је тада рекао да му је стављен “фластер на уста” и најавио да ће тужити јавни сервис. Анализа стручног тима РТС-а и стручњака Катедре за звук Факултета драмских уметника (ФДУ) у Београду показала је, међутим, да функционеру СНС-а и градском менаџеру није стишаван тон током емисије.

Горан Весић се у јавности помињао као један од најозбиљнијих кандидата СНС-а за првог човека Београда, али је 7. јуна 2018. изабран за заменика градоначелника Зорана Радојичића. 

(Извор: Истиномер)

 Дете Јозефово

 Доказивање верности драгог нам Горана значило је да не преза ни од каквих напада на било кога ко би чак и попреко погледао Вођу, а камоли рекао нешто против њега. Увек је ту да Га заштити на било који начин, ако је потребно најгорим увредама, а и личним саопштењима.

Наравно, помињање Господара у било ком јавном наступу барем три пута просто је постаол опше место његових обраћања. Иначе, веома је бринуо о томе да на тапету пре свих буду његови дојучерашњи партијски (и приватни) другови, на првом мести Тадић и Ђилас, па сви остали. Начин на који ће их оцрнити и и није битан, важно је да се Њему допадне.

У својој махнитој жељи да ради све што би помислио да би Вођа желео, дао је и неке од најбољих аутоголова на домаћој политчкој жабокречини. На првом месту, ту је рушење у Савамали, у глуво доба ноћи, са све багерима и ликовима у фантомкама. Таква будалаштина чак и Вучићу не би пала на памет, али Потурица је то смислио, очекујућии да ће покупитии нове поене, и подићи ниво Вођиног поверења на још виши ниво.

Шта је тражио, то је и добио, а добио је јавно, јер га је управо Вучић назвао комплетним идиотом. Како се извукао из тог блата и данас није јасно, као ни разлог зашто га је Вођа оставио под својим скутима. Биће да је дил био да Јуришник још гаса дода у нападима на “оне који не мисле као ја”. Што је донекле логично, јер је след догађаја тако нешто слично и потврдио. Узгред, фама око Савамале је потпуно нејасна, зар није било довољно питати ко је то вече био дежуран у полицији, ко се јавио на позив грађана, коме је то пренето, и ко је накрају одлучио да полиција не изађе на позив грађана. Пет минута посла, а практично ништа није откривено.

Осим да смо сви знали ко је “комплетни идиот”. Мали (Синиша) није глуп, али такво ср.ње он сигурно не би могао да смисли.

И тако, ствари су се ређале, Весићу је често и понестајало пљувачке за (Вучићеве) противнике, али он није одустајао. У свакој прилици, а нарочито код Марића и на Пинку не би пропуштао прилику да нагрди Ђиласа и екипу, као мантру понављајући већ легендарну пљачку од 500 милона евра.  А нико га није спречавао да против Ђиласа поднесе тужбу, када је већ тако сигуран. Али нека, кад људима стотину пута поновиш да је неко лопов и да је украо толико и толико, они ће у то и да поверују. Само то је ономад смислио неко много паметнији од њега и звао се Јозеф.

Кад је неко саздан од материјала од ког је  Весић, он не постаје само “бесни пас”, јуришник, већ и лажов прве врсте. Као и његова страначка колегиница, пуначка Зока, не престаје да обећава немогуће и замајава народ. О сређивању Кнеза Милоша слушамо од њега већ три године, како “баш следеће почиње”. Како стоје ствари, ни ове неће ни ашов забости у ту лепу улицу. О Студентском тргу такође смо годинама слушали, а почетак радова се не назире…Аутобуска станица Нови Београд за Весића и не постоји, иако је, по најавама већ требало да буде готова. Слично је ис а Прокопом, којем ни плоча(као да је ндагробна) није завршена. Тако је надстрешница на последња два перона, од десет завршена само у првој, од три фазе.

Иначе, те фазе, је први, за Београд на води, смислио Вучић, а Весић само наставио. Поред Прокопа, имамо и прву фазу тобогана код Бетон хале(?!?), мостића од двадесетак метара. који би, брат брату, добри мајстори завршили за месец дана, а овима је потребна година.

Имамо тако и прву фазу сређивања Карађорђеве, а та “фаза” од двеста метара ни после пола године не може да се заврши. Ту је и његово обећање за сређивање Ђумрукане, преко пута пристаништа, ал и за то нема најаве почетка радова. О Савском тргу Весићу су била пуна уста, а сад га и не помиње. Нема ни датума почетка изградње новог трасмвајског моста, а камоли тунела испод Теразија. А тек нема о тунелу испод Топчидера, до Аутокоманде, на који начаин би се Мост преко Аде заиста ставио у функцију. Е за то је заиста Ђилас једини кривац.

Само чекамо да видимо који ће бити разлог зашто метро неће почети да се гради наредне године. Разлог ће бити или Ђилас, или нешто томе слично, сазнаћемо ускоро. Како год, та прва линија је потпуно бесмислена, нарочито њен почетак у Макишу, где сада нема ничега осим ледине. Биће ту насеље(?!?) једног дана, али ког , Весић не наводи. Као ни разлоге зашто прва линија не иде кроз најоптерећенији део града, и зашто нема станице у Прокопу. Весић је стидљвио најавио да ће градња прве линије бити завршена за три године, али чисто сумњамо, стручњаци говоре да је потребна бар деценија. Ипак и то је боље од две гоине, колико је обећао Мали. Како било, Весић плива као риба у води када каже  да ће нешто почети да се гради за годину, две или “у наредном периоду”, што му је омиљена флоскула. Дотле, смислиће већ нешто да објасни зашто се касни, или неће уопште да објашњава, када те године прођу.

Дотле, има он важнијих ствари – да сахрањује политичке супарнике н а РТС трибинама (једном у два месеца, сат времена), да се дере боље од њих и да “не може да издржи да слуша такве лажи, па мора да их демантује”, што је сваку такву емисију претварало у неизбежбжну фарсу. А иду и избори, па ће морати да се искаже у још већој величини. У међувремену, Радојичић ће да се бави врапцима и Тиршовом.

Милко и Стојке дефинитивно су били мала деца…

 Шеф багер кампање

 Овај оперативац Зорана Ђинђића задужен у време успона ДС 90-их за две кључне ствари за сваку партију – медије и паре – постао је главни менаџер Александра Вучића, мада му је формална функција „градски менаџер“.Био је поуздан политички извор првих српских таблоида и то било лично носећи им оглас о коруптивном послу покојног Милошевићевог премијера Мирка Марјановића „пшеница за руски гас“, било јављајући им да је тадашњи шеф ЦИА Џон Дојч управо стигао на Андрићев венац код Милошевића. Сада је главни носилац „багер кампање“ којом Вучићева СНС треба да издоминира над противницима на београдским изборима, што је операција с обзиром на број раскопаних улица у престоници, масивних размера.

Био је човек који је бројио гласове када се у ДС гласало између Ђинђића и Слободана Вуксановића. Сада је наводно, један од најјачих претендената на функцију градоначелника Београда, сматрајући да је актуелни миљеник врха напредњака Синиша Мали доносио само афере, а он, Весић, само резултате. Међу њима је и власт у београдском општини Врачар, ранијем најјачем упоришту ненапредних и несоцијалистичких странака у Србији.

Био је човек који је учествовао у више изборних кампања Мила Ђукановића, а у првој постпетооктобарској власти постао је саветник савезног министра полиције Зорана Живковића. У то време му је Војни суд опростио робију зато што се није одазвао војном позиву приликом НАТО бомбардовања. Тада се још увек свим новинарима јављао на телефон, а сада не може да одговори на питања ТВ Н1 о налазима Савета за борбу против корупције, а да се не изнервира, баш онако напредњачки. Додуше, ни у раној фази каријере новинари га нису баш много волели, а Ђинђић им је одговарао да је Весић у реду, јер хоће да ради, и то много. Заједно са садашњим колумнистом Експреса Иваном Радовановићем, једно време је држао агенцију која се бавила и политичким анализама. Тако је у септембру 2012. понудио Драгану Ђиласу и документ „Манифест нових демократа“. Борис Тадић га није подносио, упамћено је да га је назвао „Изногудом“, а ипак је Весић био члан многих управних одбора, функционер Кошаркашког савеза и саветник председника ФК Црвена звезда.

О Весићевим пословним подухватима нема поузданих података, као и о години када је тачно дипломирао на Правном факултету. Рођен је 1969, одрастао у Краљеву, и ожењен је. Његов брат Зоран Весић био је својевремено саветник директора РФЗО. У Главни одбор СНС Горан Весић изабран је тек у мају 2016, након парламентарних и врачарских избора. Осам година раније, када је ова странка настала, вероватно у тако нешто не би могло да поверује 99 одсто њених обичних чланова.

(Извор: Данас)

 Персона нон грата

Горан Весић је током деведесетих, а поготово кад је кратко био у београдској власти, и касније од 2001. до 2004, ведрио и облачио из сенке и у туђе име. Потпуно је логично да је за то време себи створио довољно непријатеља који су искористили његов драматичан пад утицаја после 2004. да му загорчају живот.

После убиства премијера Зорана Ђинђића 9. марта 2003, Зоран Живковић је постао председник Владе, а Весићев љути непријатељ Борис Тадић је заузео место министра одбране Србије и Црне Горе које је било планирано за Живковића. Ипак, Весић је управо Тадићу био саветник у министарству све док Тадић није постао председник Србије у јуну 2004. Наш саговорник тумачи да је ДС на тај начин хтео да контролише Бориса Тадића, који није био омиљен у странци: "Кад су Коштуница и други отишли из ДС-а 1992. и кад је смењен Мићуновић две године касније, Тадић је у ДС-у био предмет подсмеха јер је представљао остатак интелектуалне елите која је странку основала.

Та група се сматрала импотентном и Ђинђић није отерао Тадића из ДС-а само зато што му није одговарало да странку напусти и Тадићев отац Љуба. Такође, Зоран Живковић и Борис Тадић се нису трпели од раније. То су два сасвим супротна доживљаја свега: од политике до погледа на живот. Борис Тадић је био у доста антагонистичком односу са Зораном Ђинђићем. Ђинђић је њему стално нешто смештао преко Весића, ситне ствари, углавном. Због тога је после 2004. Весић постао персона нон грата у ДС-у. Треба бити поштен па рећи да је тада Тадић рекао свим важним функционерима: ‘Хоћу да избришете његов телефон из именика. И немојте да му се јављате.’ Стварно је Весић био потпуно прокажен. Веома мало људи из ДС-а је имало неки контакт с њим. Весић има раздвајање другарског, кад хоће да помогне, од политичког деловања. Код њега је то као после велике љубави која га је много разочарала па се он сад свети. Весић је на Врачару за локалне изборе прошле године заиста растурио ДС, то је баш било гадно."

(Извор: Време)

 Салвета после крилаца

Осамнаестог фебруара 1979. године први пут је пао снег у Сахари. Било је то на југу Алжира, снег је падао пола сата, али се брзо отопио.

Истог датума десет година раније, 18. фебруара 1969. године, десио се још један раритетни глобални догађај који научници до данашњег дана нису успели у потпуности да разјасне – родио се Горан Весић, човек који се за разлику од снега у Сахари, већ 49 година никако не отапа. 

Када је 2016. године други пут у историји пао снег у Сахари, Горан Весић је био градски менаџер Београда, а снег у Сахари се опет отопио за пола сата. 

Ипак, када је трећи пут пао снег у Сахари, пре неколико месеци уочи избора за Скупштину града Београда, пао је снег и у Београду, међутим, није се отапао неколико дана, могуће јер је Весић и даље био градски менаџер. 

Онда се пре неки дан десило нешто према чему је снег у Сахари сасвим нормална појава – Горан Весић је постао заменик градоначелника Београда. Дакле, свакакаве чудне ствари у историји цивилизације могу да се догоде: може да падне снег у Сахари, и то трипут, а може и Горан Весић да буде заменик градоначелника Београда, као кандидат странке која има исте иницијале као Снег На Сахари. 

Нови градоначелник Београда, стално се то истиче у медијима, нема мрљу у каријери, али се умрљавио за један дан од главе до пете - од свих дивних људи на овом свету изабрао је баш Горана Весића да му буде заменик, јер његова биографија у појединим деловима личи на салвету после изедања пилећих крилаца рукама.

- Срамота за друштво, срамота за власт коју представља Горан Весић, срамота за Србију која има људе као што је Горан Весић - овако је гласио део саопштења Фудбалског савеза Србије од пре неку годину, о лику и делу Г.Весића из угла ФСС. 

 (Извор: Н1, колумна Драже Петровића о Весићу)

 Немој да идеш мојом улицом

"А што се тиче моје зграде, у којој живим са породицом, имам поруку за  председника општине Стари град Марка  Бастаћа - не долази ми више на кућна врата. За разлику од прошлог пута, могао бих да будем код куће, а тада ти неће помоћи ни 'црна тројка', а ни 'трава' у џепу, која те чини лажно храбрим."

(Извор: Тањуг, 27.3.2019.)