Вук је један од ретких домаћих политичара који изазива толико подељених мишљења, како међу колегама, тако и у јавности. Готово сигурно један од најобразованијих људи на домаћем политичком небу, финих манира, ненаклоњен жучним расправама, а камоли свађама, крчио је као веома млад пут ка орбити политике и моћи. Ипак, вероватно мањак година изазвао је мањак искуства за кључне потезе ка потпуном успеху у овдашњој политичкој бари, са превише крокодила. Завист колега уматичној странци, а донекле и недореченост у каснијим политичким ставовима учинили су да га прво избаце из ДС, а и да на потоњим изборима постигне само симболичан успех. Ипак, доказано практичан и прагматичан, упоран и вредан, склон да слаже кад устреба, спреман на истину ако од ње има вајде, гура и даље и опстаје у српској политици и чека на свој тренутак, а време је сигурно његов савезник.

Биографија

Рођен је 1975. у Београду.

 Завршио је Прву београдску гиманзију где му је психологију предавао бивши председник Србије Борис Тадић. Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ. Магистарске студије из области државне администрације завршио је на Универзитету Харвард.

Радио је у Лондону као финансијски аналитичар у "Деутсцхе Банк", затим "Дресднер Клеинwорт Бенсон Банк" и "АстраЗенеца Пхармацеутицалс" у Лондону. Био је и финансијски менаџер Оснивачке скупштине Организације српских студената у иностранству.

Октобра 2000. постављен је за саветника Бориса Тадића, који је тада био министар телекомуникација СРЈ, а од 2003. године саветовао је Тадића и на месту министра одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Од јула 2004. био је саветник за међународне односе и шеф спољнополитичког тима председника Србије. Од 2007. године врши функцију министра спољних послова у Влади Војислава Коштунице, а исти посао наставио је да ради и у Влади Мирка Цветковића.

Шеф дипломатије постаје први пут у 32. години у Коштуничиној влади, али ће ту функцију задржати и у наредној влади, иако Тадић тврди да је био пето, резервно решење.

Први избор био је Иван Вејвода, али се Јеремић докопао неке компромитујуће петиције против Путина у којој је био и Вејводин потпис. Као шеф дипломатије, Вук је доживео два тешка пораза, прво када је Србија изгубила на Међународном суду правде од којег је тражила да се одреди према сецесији Косова. Други шамар је уследио од Тадића, када је мимо свог министра а под притиском Запада изменио резолуцију о Косову.

Али порази му не умањују личне амбиције. Обишао је целу планету у настојању да осујети признања независност Косова. Добија надимак "министар на стереоидима", а због наклоности Русији и "Коштуница с лаптопом". Прија му када се цитира потпредседник САД Бајден који је приликом руковања с њим питао да ли је то "онај мали што нас малтретира". Тадић га је у приватним разговорима психоанализирао, шалећи се да је након тешког, и никада разјашњеног тровања у Москви, када је буквално спасен реанимацијом у америчкој болници, Јеремић упао у "стокхолмски синдром".

На Скупштини Демократске странке у децембру 2010. године изгубио је у трци за место потпредседника странке. Фебруара 2013. искључен је из Демократске странке због непоштовања одлуке Главног одбора ДС и кршења Статута странке.

Почетком јуна 2012. изабран је за председника Генералне скупштине УН. На том месту био је до септембра 2013. Његову кандидатуру за место генералног секретара Уједињених нација Влада Србије подржала је одлуком од 12. априла 2016. године.

Према подацима Агенције за привредне регистре у септембру 2013. Јеремић оснива Центар за међународну сарадњу и одрживи развој чији је директор. На сајту овог центра наводи се да је то"међународна непрофитна организација, која се бави јавним политикама".

Био је кандидат за председника Србије на изборима у априлу 2017. године, а његову кандидатуру испред Групе грађана “Морамо боље” подржали су Душан Петровић, Санда Рашковић Ивић, Дијана Вукомановић, Верољуб Стевановић и Јанко Веселиновић. На тим изборима Вук Јеремић освојио је 206.676 гласова, или 5,66 одсто.

Од 22. октобра 2017. године је на челу Народне странке. Јеремић је на оснивачкој скупштини једногласно изабран за председника те политичке партије, чија су програмска начела модерна и развојна економска политика, правна држава и независне институције, помирење националног и грађанског у Србији као и војна неутралност земље.

2018. године учествовао је у оснивању опозиционог блока Савез за Србију, а од јануара 2019.  је и председавајући тог блока.

Потиче из познате босанскохерцеговачке породице Поздерац. Његов прадеда био је један од потпредседника Првог заседња АВНОЈ-а. Баба му је била директорка Прве београдске гиманзије, а деда дипломата. Отац Вука Јеремића био је директор компаније "Југопетрол" током деведесетих година.

Говори енглески и немачки језик.

Да зна и да се зеза на свој рачун показао је на свом профилу на Твитеру фотографију човека обученог у костим Сунђер Боба, популарног лика из цртаћа, с којим су Јеремића често поредили због извесних физичких сличности.

(Извори: Истиномер, Вести онлине)

И нисмо га се стидели

Као шеф дипломатије, Јеремић је заиста био министар којег грађани Србије нису морали да се стиде - што је, имајући у виду какви су нас водили и какви нас воде, прилично достигнуће. Млад, беспрекорно дотеран, Јеремић енглески говори боље од већине оних којима је то матерњи језик, док је у домену дипломатских манира јака конкуренција чак и онима који су у дипломатији провели последњих пола века.

Аналитичарима, баш као и обичним смртницима, импоновало је што се тај и такав министар ипак не либи да лупи шаком о сто и да изговори оно што просечан бирач мисли: у том смислу, памти се да је усред Загреба оптужио Хрватску за етничко чишћење током акције "Олуја", као и да је рекао како би између уласка у ЕУ и Косова увек бирао Косово.

Ипак, у домену европских интеграција Јеремићеве заслуге нису биле богзна какве – истине ради, требало би ипак нагласити како су његова препуцавања с европским функционерима била далеко кулитивисанија него она чији је актер Ивица Дачић. Од разних резолуција које је Јеремић покретао и процеса пред Међународним судом за које се силно залагао, такође нисмо видели неке веће вајде. Оно мало позитивних поена које је Србија добила на међународном плану – што се пре свега односи на хапшења хашких оптуженика – није спадало у домен активности Вука Јеремића.

(Извор: Време)

Није му више до функције

Председник Народне странке и председавајући Савеза за Србију (СзС) Вук Јеремић изјавио је да "лично више није заинтересован" за функције, јер их је у прошлости имао напретек - од академских, преко државних до међународних - и то оних највиших, и да не намерава да буде члан владе након промене власти.

"Сасвим сам задовољан тиме што сам добио поверење људи које изузетно ценим да будем на челу Народне странке, за коју сам сигуран да ће у блиској будућности бити најснажнија политичка организација у Србији - странка модерног десног центра, какве постоје у уређеним земљама савремене Европе", рекао је Јеремић у интервјуу за Недељник.

Јеремић, који је и бивши министар спољних послова Србије и бивши председник Генералне скупштине УН, додао је да себе чак ни на месту председника Народне странке не види унедоглед.

Штавише, сматрао бих својим успехом и доприносом демократији у Србији ако ме неко на том месту након највише два мандата замени, и оствари боље резултате", рекао је Јеремић.

Јеремић је одговарајући на нападе да нема никакав међународни углед рекао да је то још једна у низу "безочних неистина" коју о њему сервира председник Србије и СНС-а Александар Вучић, и да о томе сведочи чињеница да је прошле недеље био позван да у Уједињеним нацијама, заједно са неколико бивших лидера те организације, предводи дискусију о њеној реформи на којој су учествовале све државе чланице.

"Као неко ко је у пуној животној снази, а са искуством председника Генералне скупштине, могао бих да бирам посао у УН за месечну плату од пар десетина хиљада долара у Њујорку или Женеви", истакао је Јеремић.

Упитан да ли подржава "идеју Недељника о 'кумулативном ограничењу'" мандата на осам година за обављање функција председника Србије, премијера и председника парламента, Јеремић је одговорио да би то било "изузетно благотворно".

Јеремић је навео да ће, када енергија грађана који протестују широм Србије доведе до промена, наступити важан прелазни период у којем ће, по "Споразуму са народом", бити успостављена нестраначка влада угледних стручњака.

"Ја, као лидер странке, нећу бити члан те владе. А искрено, не би ми 'пала круна главе' ако то не будем ни касније", рекао је Јеремић.

Јеремић је истакао да у Србији више ништа неће бити исто као пре и да се коначно пробудила енергија у народу коме је "преко главе понижења и неправде у претходних седам година".

"Огромна је одговорност на СзС, несумњиво најзначајнијем опозиционом актеру, да се очува јединство оних који протестују, као и да се њихово незадовољство преточи у конкретне кораке који ће довести до промена. Фебруар ће за то бити кључан", рекао је Јеремић.

Јеремић је додао да је сазрео тренутак за озбиљно ангажовање опозиције са међународном заједницом, и да он на том пољу "има одредјено искуство", које као председавајући СзС намерава да искористи.

Упитан о изјави глумца Бранислава Трифуновића да "политичари не могу на бину" на протестима, Јеремић је одговорио да претпоставља да се Трифуновић изразио фигуративно.

"Колико ми је познато, он је цивилизован човек, а таквима обично нису блиске идеје колективне сегрегације - припадника ове или оне вере, боје коже или професије, свеједно", рекао је Јеремић.

 Патрик Хо

Амерички новинар и извештач из УН, Метју Расел Ли, који је и аутор документарног филма "Хонконшка веза, листа Патрика Хоа", сматра да би лидера опозиционе Народне странке Вука Јеремића требало процесуирати јер то што је радио је, каже, нечувено и тврди да је јасно да је он учесник скандала тешког више милиона долара.

Филм о малверзацијама бившег министра унутрашњих послова Хонгконга Патрика Хоа објављен је на порталу Радио-телевизије Хонг Конг (РТХК.хк) и у њему се Метју Расел Ли посебно заинтересовао за улогу Јеремића, кога је једном интервјуисао у лифту суднице у Њујорку.

Расел Ли, који је дуго извештавао из УН, суђење Хоу пратио је свакодневно, а филму наводи да су се, када је Јеремића сведочио, појавили бројни проблеми, с обзиром на то да је, како тврди, лидер Народне странке, док је био председавајући ГС УН радио за кинески конгломерат ЦЕФЦ.

Како се наводи у филму, Јеремић је узимао од њих новац, размењивао мејлове и тражио везе за Хоа.

- За мене је заиста изненађујуће да су се сви тужиоци толико фокусирали на Патрика Хоа и искористили Јеремића само за сведочење како би показали везе Хоа, док је заправо сам Јеремић урадио много гору ствар. Питао сам га у лифту ''Како можете да радите за приватног бизнисмена док сте председник Генералне скупштине УН'', а он ми је одговорио ''Ја нисам оптужени овде - испричао је Расел Ли у интеервјуу за Пинк.

(Извор: Србија данас)

 Милиони на путовања

Током петогодишњег мандата на месту министра спољних послова, на своја луксузна путовања Вук Јеремић је потрошио више од 3,6 милиона евра из буџета Републике Србије. О обиму тих издатака илустративно говори податак да је само за Јеремићева путовања годишње издвајано више него за путне трошкове целог Министарства спољних послова (МСП) током 2014. године.

Под плаштом борбе за очување територијалног интегритета Србије и спречавања признавања косовске независности Јеремић је на путовања годишње трошио више од било ког министра спољних послова у периоду после 2000. године. За седам и по месеци у првој години свог мандата, Јеремић је на путу провео 84 дана, што у просеку значи да је сваки трећи дан био на службеном путу. Са истом праксом наставио је и наредних година: 2008. на службеном путу је провео 195 дана, 2009. године чак 206, током 2010. године 186, 2011. године равно 200, док је за шест месеци последње године свог мандата у „борби за Косово” провео 88 дана.

(Извор: Политика)

 Донатори баш воле ЦИРСД

 Јеремић је са блиским сарадницима из Министарства спољних послова и УН-а основао удружење Центар за међународну сарадњу и одрживи развој - ЦИРСД. Оснивачки акт су на Менхетну у Њујорку потписали Јеремић, Здравко Понош, Дамјан Крњевић Мишковић, Никола Јовановић и Драган Вељовић. Удружење ЦИРСД организује конференције, семинаре и дебате и издаје публикације из области међународних односа.

Од 2014. издаје часопис „Хоризонс“ чији је главни и одговорни уредник Јеремић, а у новембру 2015. године издао је студију чија је кооауторка била садашња министарка Ана Брнабић. Од оснивања, на рачун ЦИРСД-а стигло је готово 10 милиона евра донација, међутим Јеремић не жели у јавности да открије ко су му донатори. У интервјуу за Радио-телевизију Војводине рекао је само да су „донатори међународне корпорације које не послују, нити планирају да послују у Србији“. Седиште организације је на Дедињу, у кући Наталије Мартиновић, прве супруге покојног криминалца Жељка Ражнатовића Аркана.

(Извор: КРИК)

 Професорска брига о ђаку

 По повратку у Србију, као амбициозни двадесетпетогодишњак, Јеремић се није обрео у Винчи, нити на природно-математичком факултету, а није ни у некој страној банци, иако му је широко елитно образовање све то омогућавало, већ је каријеру започео као саветник тадашњег министра за телекомуникације СРЈ, Бориса Тадића, свог професора из гимназије. Током 2002. постаје члан кабинета Зорана Ђинђића, где је радио као специјални саветник за економске односе са иностранством, а то је било време када се у Ђинђићевом окружењу више говорило енглеским, и немачким, него српским језиком (иначе Јеремић одлично говори немачки). Након Ђинђићеве смрти, 2003., израња као саветник за евроатлантска питања тадашњег министра одбране СЦГ Бориса Тадића, да би када је Тадић изабран за председника Србије у јуну 2004, Јеремић био постављен за његовог саветника за спољну политику.

Нешто пре тога (фебруар 2004.) Тадић га је поставио за председника одбора за међународне односе ДС-а, одакле је практично ванинституционално деловао износећи у међународним контактима страначке ставове који се често нису поклапали са званично прокламованом политиком српске Владе, коју је тада водио Војислав Коштуница.

(Извор: Корени)

 Постиђени Европљанин

 На веб-сајту Српске православне цркве био је пренет говор Вука Јеремића пред Спољнополитичким комитетом Европског парламента из фебруара 2008. "Данас стојим пред вама као један поносан Европљанин и као један постиђени Европљанин", рекао је тада Јеремић. Поносан је био због стварања и достигнућа ЕУ, због нација које су "створиле нешто толико величанствено да би човек могао да каже: заиста никада у историји света није било ништа налик на ово". А због чега је "дубоко постиђен Европљанин", Јеремић објашњава: "Тацит је написао Десерта фациунт ет пацем аппеллант (стварају пустош и називају је миром).

То је оно што су неке земље ЕУ урадиле Републици Србији, малој, мирољубивој, демократској земљи у Европи... Стварање пустоши из обећања о европској будућности. То је оно што су неке од ваших земаља учиниле признавањем унилатералне, илегалне и незаконите декларације о независности привремених институција самоуправе српске јужне покрајине Косово и Метохија." Јеремић је тада рекао да је то "фундаментално кршење вредности на којима почива европска грађевина", да "колеге Европљани покушавају да изграде будућност на темељима од песка и рушевина", да "Европа убрзано постаје само још једно место на коме је моћ исправна ствар". Не чуди што је СПЦ преузео овај говор.

Вук Јеремић је фронтмен и заштитно лице српске косовске политике и као такав веома популаран у Србији, кажу чак популарнији од самог председника. Као такав, Јеремић је идеалан да буде жртвован као чувено јагње, ако би се Борис Тадић и ДС, под условом да остану на власти, одлучили да једног дана попусте по питању Косова зарад боље будућности наше деце, или већ тако нечега. А питање је и да ли би Јеремић на тако нешто пристао, после свега у шта се поводом Косова клео. У понедељак је дискусију са Чедомиром Јовановићем о српској косовској политици на РТС-у завршио речима: "Част и образ могу само једном да се изгубе."

(Извор: Време)

 Најевропљанин

 У фебруару 2009. Вук Јеремић је у склопу манифестације "Европске вечери" добио плакету "Најевропљанин" за претходну годину у области политике. "Прошле године која је била тешка, претила је опасност да се поделимо на патриоте и Европљане. Ове године, међутим, јасно је да није могуће бити патриота, а не бити свим срцем за Европу. У овом тренутку нема важнијег циља и хоризонта од европских интеграција", рекао је тим поводом Јеремић. Годину дана касније испада на основу његових изјава да је Косово ипак битније, ако би Србија на хоризонту европских интеграција морала да бира. Чини се да прво и друго место приоритета Јеремић и његов шеф – овога пута мисли се на Бориса Тадића – мењају по потреби.

(Извор: Време)

 Наташа главни дилер?!?

Највећа криминална банда у Србији данас је у окружењу Вука Јеремића, саопштио је марта 2017. Године потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Миленко Јованов, а пренео Курир.

Браћом Бургије, Пауцима и другим криминалцима, као и целокупним нарко тржиштем у Србији управља његова жена, Наташа Јеремић", пише у саопштењу.

Након овог, Наташа је одбацила је оптужбе и истакла да не прихвата извињење Александра Вучиц́а због изјаве Јованова.

„Ово је стварно превазишло сваку меру. Александар Вучиц́ се јутрос извинио грађанима Србије, говорио је о нормалној и пристојној Србији. Шта на то рец́и?! Ја као грађанка Србије не прихватам његово извињење и мислим да треба да се стиди зато што он стоји иза тог саопштења“, рекла је Наташа Јеремиц́. Према њеним речима, Вучиц́ је знао шта ц́е писати у саопштењу Миленка Јованова тако да је „ван сваке пристојности што се оглашава и он говори о пристојној и нормалној Србији“.