Оливер Дулић
Овај досије представља преглед политичке каријере Оливера Дулића, током које је он имао знатан број неправилности у раду. Неке од најважнијих су побројане овде и детаљно описане.
6. Ухлебљење у Клиничком центру Војводине
1. Биографија
Оливер Дулић је рођен у Београду 21. јануара 1975. године као трећи син Ивана и Наде Дулић. Он је политичар, хирург и бивши ватерполиста српско - буњевачког порекла. Основну, музичку и средњу медицинску школу завршио је у Суботици. Медицински Факултет у Београду је уписао 1993. године, где је дипломирао 1999. године са просечном оценом 8,77, после чега је специјализовао ортопедску хирургију и трауматологију 2007. године. Такође је завршио стручну школу при универзитету у Ослу на тему "Интернационални здравствени системи". Мастер студије започиње 2006. године из области "Европске интеграције и управа" факултета за економију, финансије и администрацију у склопу универзитета Сингидунум. Течно говори енглески, а служи се норвешким, мађарским и немачким језиком.
Професионално се бавио ватерполом петнаест година играјући у државном рангу такмичења.
Радио је као лекар у Хитној помоћи у Суботици и ортопед у Здравственом центру у Суботици. Такође је имао предузеће за продају рачунара, опреме и софтвера "ДГ компјутерс" основано 1999. године и био сувласник предузећа "Рол Пак" основаног 2003. године. Био је заменик директора бање "Термал" у Врднику. Радио је у Клиници за ортопедску хирургију при Клиничком центру Војводине. Од 2013. године ради у приватној општој болници "Атлас".
Поседује српско и хрватско држављанство, исповеда католицизам и изјашњава се као Југословен.
2. Политичка каријера
У политичке воде Дулић улази веома рано, још за време студентских дана 1996. године са Чедомиром Јовановићем учествује у студентским протестима као један од вођа. Учествовао је у оснивању Студенстке иницијативе (која je кооснивач студентског покрета „Отпор“) и Балканског форума, а два пута је биран у састав студентског парламента Универзитета у Београду.
Демократској странци приступа 1997. године где се јако брзо успиње у хијерархији и већ 1999. године постаје потпредседник општинског одбора ДС за Суботицу. Следеће године постаје потпредседник покрајинског одбора ДС за Војводину и на том положају остаје до 2006. године када постаје члан председништва ДС, да би 2010. поново био изабран на ту позицију. Посланик Народне скупштине је био у четири сазива и то 2000. 2003. 2007. и 2008. године. Био је и кандидат за председника општине Суботица, али га је Геза Кучера из Савеза војвођанских Мађара победио у тесној завршници.
Дулић 23. маја 2007 године постаје председник Скупштине Србије и био је најмлађи председник парламента у историји ове институције, на тој позицији остаје све до 25. јуна 2008. године. Недуго потом 7. јула 2008. године постаје министар за животну средину и просторно планирање, а 2011 године његовом ресору додато је и рударство.
После избора 2012. поново је изабран за народног посланика, али враћа мандат после коментара новог председника ДС Драгана Ђиласа да бивши министри не би требали да буду посланици.
3. Афера "ДГ компјутерс"
Аферу са ДГ компјутерс је прво објавио сајт "Пиштаљка" 2010. године. Они наводе да је споменуто предузеће сарађивало са преко седамдесет државних фирми у периоду од непуне три године, од јануара 2008. па до новембра 2010. Према званичним подацима Управе за трезор Дулићевом предузећу је уплаћено више од хиљаду и сто уплата од стране државних органа и институција. Одмах после детаљних података које овај сајт објављује, у Агенцији за привредне регистре мењају податке о власнику предузећа и наводи се да је још 2008. Дулић пренео управљачка права на друго лице, те стога није дошло до сукоба интереса. Дулић је касније рекао да је проблем настао услед тога што подаци нису ажурирани на време. То значи да Агенција две године није ажурирала податке, или је можда нешто друго посреди? Пиштаљка наводи следеће:
Уколико се погледају списи предмета АПР-а број: БД 137862/2010, јасно је зашто АПР није раније извршио упис промене управљачких права фирме „DG comp. računari“ у свој регистар. Просто је било немогуће да АПР такву промену евидентира и објави раније, јер је заступник фирме „DG comp. računari“ Биљана Вуков, управо 3.12.2010. године иницирала поступак пред АПР-ом.
Потврда о примљеној регистрационој пријави (бар код: 8000008133580) и захтев за пренос управљачких права (бар код: 0000064647821) прецизно потврђују да су ова документа примљена у АПР дана 3.12.2010. године, у 11 часова, 39 минута и 5 секунди. Затим, уплатница (бар код: 0000064647739) којом је извршено плаћање административне таксе од 2.000 динара, на име преноса управљачких права у привредном субјекту, такође датира од 3.12.2010. године. Решење о упису преноса управљачких права у регистар АПР-а, са власника фирме „DG comp. računari“, Оливера Дулића на Жолта Медђешија, издато је од стране АПР-а 3.12.2010. године (бар код: 5000039107737). Спорно решње је лично у АПР-упреузела директорка фирме „DG comp. računari“ Биљана Вуков, а што је 3.12.2010. године, потписом и потврдила на другом примерку решења које је остало предмету АПР-а.
Што се тиче самог уговора о преносу управљачких права између Оливера Дулића на Жолта Медђешија, без обзира што носи датум 10.07.2008. године, он је у АПР-у евидентиран тек 3.12.2010. године (бар код: 0000064647838). Чињеница да је датум у уговору уписан руком и да уговор тада није оверен код надлежног суда, већ је код АПР-а регистрован са више од две године закашњења довољно говори о његовој валидности.
Но вратимо се на чињеницу да је једно предузеће непуне три године сарађивало са државним институцијама. Погледајмо податке финансијског извештаја регистрованог у Агенцији за привредне регистре, приход ДГ компјутерса у 2008. години износио је 97.138.000 динара, а у 2009. години 91.915.000 динара. Битна је чињеница да је Дулућ у том периоду био апсолутни власник предузећа (односно има 100 одсто власничког удела), те стога остварио чисту нето добит од 1.170.000 динара у 2008. години и 803.000 динара у 2009. години. Његово предузеће је у током трајања сарадње са државним институцијама остварило промет од око 24.464.600 динара. Грубом категоризацијом услуге поменутег предузећа користили су: 8 здравствених установа, 18 органа локалне самоуправе, 26 образовних установа, 9 установа са јавним овлашћењима, 5 установа културе и 4 правосудне институције. Институција које су сарађивале са Дулићевом фирмом а оријентисане су на здравствену заштиту: Општа болница у Суботици, Апотека у Суботици, Завод за јавно здравље у Суботици, Дом здравља у Кањижи, Специјална болница за рехабилитацију „Бања Кањижа“ у Кањижи, Геронтолошки центар у Кањижи, Филијала Севернобачког окруза РЗЗО-а у Суботици, и Филијала Јужнобачког округа РЗЗО-а у Новом Саду.
Ово је важно споменути због политичке повезаности, наиме према подацима из извода Управе за трезор Општа болница у Суботици и Дом здравља у Кањижи су највећи сарадници Дулићевог предузећа. Управо Општа болница од Дулића купује рачунаре, фискалне касе, тастатуре, флеш меморије, цд-ромове, штампаче, факс апарате, и не само то већ користи и услуге техничке подршке, односно услуге „изласка на терен“ сервисера предузећа „Dg comp. računari“ д.о.о. Одлуке се наравно доносе у Здравственом центру у Суботици у којем је до избора, али и после избора на функцију председника Народне скупштине Србије био запослен Оливер Дулић. Што се тиче Дома здравља у Кањижи тамо је директор др Ласло Кермеци, коалициони партнер Демократске странке чији је високи функционер Оливер Дулић, а на списку коопераната Дулићевог предузећа налази се Геронтолошки центар у Кањижи, чији је директор Владимир Хајдер, такође функционер Демократске странке.
Укупно 14 месних заједница у Суботици сарађује са Дулићем, као и Градска управа града Суботице, Скупштина града Суботице, Општина Нови Кнежевац и Севернобачки управни округ. Градску власти у Суботици је предводила Демократска странка а градоначелник Суботице био је Саша Вучинић управо из ове странке. Општина Нови Кнежевац је такође куповала рачунарску опрему од „Dg comp. računari“ д.о.о. а председник ове општине је био Драган Бабић, партијски колега министра Оливера Дулића. Снабдеван је и Севернобачки управни округ чији је бивши начелник био управо Оливер Дулић.
Постоји наравно и низ врло сумњивих односа што се тиче осталих Дулићевих "клијената", али из приложеног се лако увиђа да је једна фирма остварила огромне добитке само због политичких веза њеног власника. Наравно после писања "Пиштаљке" све се покушава санирати уз већ наведено врло траљаво објашњење.
Недуго потом "Пиштаљка" која не престаје да се бави Дулићем сазнаје за још једну фирму која сарађује са државом у којој је он имао удела од 11 одсто. То је "Рол Пак" фирма из Суботице која се бави производњом папирних и картонских амбалажа, као и ролни за фискалне касе и телефакс. Дулић је власничка права и ове фирме такође пребацио на друго лице, знатно касније него што је требао додуше, јер је у датом тренутку био министар, а претходно обављао дужност председника Скупштине. Међутим све ово није битније утицало на Дулића јер му Агенција за борбу против корупције гледа кроз прсте не подносећи кривичну пријаву и он наставља да обавља министарске дужности.
4. Афера "Очистимо Србију"
За Дулића афере не престају јер се сазнаје да је за израду веб портала www.ocistimosrbiju.rs прављеног за ову акцију, под покровитељством Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања издвојено двадесет пет хиљада евра (тачан износ у том тренутку је заправо био 25.756 евра или 2.561.013,00 динара). У тренутку објављивања ове информације сам сајт је био скромна презентација о рециклажи, да би након тога био замењен нешто озбиљнијом верзијом сајта са базом депонија у Србији. Наведено је додуше било да је сајт у тест фази и да се на функционалности ради. Ипак ни ова озбиљнија верзија сајта није могла бити скупља од пар хиљада евра. Коалиција за надзор јавних финансија је дошла у посед уговора између Министарства животне средине и просторног планирања и Привредног друштва Логик Интернет д.о.о и поводом тога су имали саопштење.
“Такође га питамо да ли би овај износ за такву услугу платио и да је наручилац посла његова фирма Dg Comp. У потпуности сигурни да је и овом приликом реч о бахатом и криминалном расипању новца грађана Србије, позивамо надлежно тужилаштво да против Оливера Дулића, у складу са Кривичним закоником Републике Србије, хитно покрене поступак због злоупотребе службеног положаја”, наводи се у саопштењу Коалиције за надзор јавних финансија коју чини 11 организација цивилног сектора, међу којима су Топлички центар за демократију и људска права, Београдски центар за људска права, Фонд за отворено друштво и Центар за цивилно-војне односе.
“Коалиција за надзор јавних финансија сматра да се само ефикасним деловањем правосуђа могу спречити корупција и организовани криминал у самом врху власти. У противном, толерисање ових тешких социо-патолошких појава од стране надлежних институција трајно ће разорити материјалне и моралне перспективе српског друштва а земљу претворити последњи бастион организованог државног криминала у Европи”
Споменути уговор је потписао државни секретар Бојан Ђурић који је за "Политику" изјавио да је процедура потпуно испоштована и да су друге понуде биле далеко неповољније од којих је једна чак премашила суму од четрдесет хиљада евра. Oн је као оправдање за потрошени новац навео да је сајт још у припреми и да није потпуно функционалан. Такође је објаснио да ће се на сајту налазити две базе података, једна о свим депонијама у Србији, и легалним и дивљим, друга са подацима јавних комуналних предузећа и приватних фирми које су добиле концесије за управљање отпадом. Поред тога је додао да ће портал бити интерактиван тако да ће га та предузећа моћи сама непрекидно допуњивати свежим подацима.
Недоследности око "Чишћења" се не заустављају овде, јер се за промоцију саме акције током деветодневног тениског турнира "Сербиа опен" 2009. и 2010. постављају два билборда чија цена износи 47.081.610,00 динара што је у том тренутку износило 475.798,00 евра (247.821,00 евро за 2009. и 227.977,00 евра за 2010. годину). Уговор је склопљен са фирмом "NEWS-WALL" из Београда у власништву Небојше Мишића, а билборди су били изложени у периоду од 02 – 10. маја 2009. и од 01 – 09. маја 2010. године. Веома је занимљив податак да је приход поменуте фирме за 2009. годину износио 28.969.000 динара од чега је уплата Министарства животне средине и просторног планирања износила 23.600.000 динара. Овај износ представља 81,46 одсто укупног прихода фирме "NEWS-WALL" за дату годину.
Поводом овог случаја Дулић је казао да је новац намењен акцији "Очистимо Србију" и да му је жао што сад неко демагошки расправља о томе да ли је новац могао да се потроши за плате, пензије и социјална давања. Додао је како је ова акција веома важна за Србију и навео да је сав новац потрошен у складу са законом што сви могу проверити. Такође за све случајеве злоупотребе који га терете Дулић објашњава како се налази под медијском хајком која за циљ има његову дискредитацију због увођења реда у сектор грађевине.
"Драго ми је да је после неколико година мог рада једина замерка која може да ми се пронађе то да ли је један сајт требало да кошта два милиона динара или нешто мање", рекао је Дулић, а на крају је додао: "Желео бих да поручим онима који стоје иза овога, а то свакако нису невладине организације, да ћу наставити да радим посао који сам започео и завршићу га до краја. Увешћемо ред у Србију."
Међутим на Дулићеву несрећу новчани износи употребљени за ову акцију не иду му баш у прилог. Наиме опет Пиштаљка открива да је у периоду од 2009 до 2012 док је Дулић био министар, Министарство животне средине и просторног планирања од Фонда за заштиту животне средине добило 1.820.000.000 динара. Износи су пристизали на следећи начин:
- Одлуком бр. 06-00-001/2009-05/5 од 30.01.2009. године додељено је 200 милиона динара;
- Одлуком бр. 06-00-004/2010-05/15 од 29.04.210. године додељено је 600 милиона динара;
- Одлуком бр. 401-00-254/2011-01/1 од 06.04.2011. године додељена је једна милијарда динара;
- Одлуком бр. 401-00-372/2012-01/1 од 19.03.2012. године додељено је 20 милиона динара.
Ову огромну количину новца релативно је тешко испратити и утврдити неправилности у употреби, јер праву намену средстава из самих пројеката није могуће прецизно утврдити. Ипак постоје неправилности које се истичу, па им је важно посветити пажњу.
У 2009. години 3.401.982 динара (или нешто преко 35.000 евра) потрошено је само на промоцију знака акције. Ово је додуше ситница када се има у виду да је директорка Фонда за заштиту животне средине Жељка Јуракић била такође члан оперативног тима за реализацију пројекта. Значи неко ко је део тима задуженог за реализацију пројекта, задужен је да том истом пројекту додељује средства. Оливер Дулић који је председник Управног одбора такође је овлашћени заступник подносиоца пријаве за суфинансирање (подносилац пријаве је Министарства животне средине и просторног планирања). Oн 29.04.2010. године потписује Одлуку о изменама и допуни Одлуке бр. 06-00-004/2010-05/15, којом Фонд одобрава средства Министарству животне средине. Значи он поред тога што подноси пријаву за одобрење средстава, о тој пријави и одлучује. Све се понавља 2011. када члан Управног одбора Фонда Немања Комазец, који је истовремено и овлашћени заступник подносиоца пријаве за суфинансирање, потписује Одлуку о изменама и допуни Одлуке бр. 401-00-254/2011-01/1 од 06.04.2011. којом Фонд одобрава средства Министарству животне средине. Сад је већ немогуће добронамерно тумачити целу ситуацију, међутим изгледа да је овакво уређење довело до јако брзог процеса одлучивања.
Фонду за заштиту животне средине је 29. јануара 2009. године био поднет пројекат Министарства животне средине и просторног планирања, а Фонд га је одобрио 30. јануара. Ову невероватну ефикасност надмашили су 19. марта 2012. када је пројекат одобрен истог дана. практично је немогуће размотрити озбиљан пројекат у овако кратком периоду, a најгоре је што су овде у питању десетине милиона динара грађана Србије.
Следећа у низу крајње неповољних ситуација за Дулића је ангажовање породичног предузећа "DG Company д.о.о. " за санацију депоније у Суботици, посао за који је поменутом предузећу исплаћено 16,8 милиона динара из Фонда за заштиту животне средине. Ко је био председник Управног одбора Фонда? Погађате Дулић. Уговор потписују ЈКП Чистоћа и зеленило из Суботице и Игор Дулић(Оливеров брат) који за руководиоца на санацији депоније именује њиховог оца и власника предузећа DG Company д.о.о. Ивана. Све се према наводима Пиштаљке издешавало на следећи начин:
Фонд за заштиту животне средине је одобрио граду Суботици 16,8 милиона динара за суфинансирање пројекта „Фазна санација, затварање и рекултивација депоније у Суботици. Уговор (бр: 401-00-167/2010-01/2) између Фонда и Града Суботице потписан је 17.3.2010. године, а тек накнадно, 25.3.2010. године, ЈКП Чистоћа и зеленило доставило је Фонду спецификацију планираних радова на депонији. Дакле, након што Оливер Дулић одобрава средства, ЈКП Чистоћа и зеленило и градоначеник Суботице, 15.4.2010. године, потписују уговор о суфинансирању пројекта (бр: II-401-127/2010) и чланом 2. уговора предузеће се обавезује да средства утроши наменски, у складу са Законом о јавним набавкама. На крају сва средства са рачуна ЈКП пребацују се сукцесивно на рачун предузећа чији је власник Иван Дулић, а директор Игор Дулић.
Директор ЈКП Чистоћа и зеленило Владимир Драгин за Информер је рекао следеће :
„Ми смо од града добили само 16.800.000 динара и у тој вредности смо склопили уговор са фирмом DG Company д.о.о. Цена њихових радова била је 17.559.000 динара, што са ПДВ укупно износи 20.719.643 динара“.
Ова изјава да је град Суботица обезбедила новац за финансирање радова је заправо лажна, што потврђује одлука о покретању јавне набавке (бр. 1137-10 ДФ/ЕТ), коју је 11.6.2010. године донео Драгин. „Средства за реализацију 1. фазе набавке обезбеђена су из Фонда за заштиту животне средине Републике Србије у висини од 16.800.000 динара, док за извођење радова II фазе средства ће обезбедити ЈКП Чистоћа и зеленило Суботица из других извора“, стоји у тачки 5. одлуке. У суштини град Суботица је овде само служио да сакрије праву трансакцији између Фонда којим је управљао Дулић и породичног предузећа. Друга ствар која је јако чудна у његовој изјави је то да радови коштају 17.559.000 динара, односно 20.719.643 динара, кад се у виду има ПДВ, а чланом 3 уговора је било предвиђено да је тачна цена 16.800.000 динара, односно 19.824.000 динара са ПДВ. Разлике између ових цифара је 895.643 динара што свакако није занемарљив износ.
Кад је у питању тендерски поступак, као и обично јављају се нелогичности. За сам посао два предузећа су доставила понуде. Понуда DG Company д.о.о. износила је 47.029.403 динара (са ПДВ) што је прихваћено, а са друге стране понуда Еxpres-servis д.о.о. је износила 51.010.729 динара (са ПДВ). На Порталу јавних набавки Управе за јавне набавке стоји следећи податак 16.8.2010. године ЈКП Чистоћа и зеленило потписало уговор са DG Company д.о.о. у вредности од 47.029.000 динара. Међутим, вредност уговора о извођењу радова на депонији (бр. 1602-10 ЂФ/ЕТ) који су 16.8.2010. године потписали директор DG Company д.о.о. Игор Дулић и директор ЈКП Владимир Драгин износи 16.800.000 динара, односно 19.824.000 динара са ПДВ, што је разлика од 27.205.000 динара мање у односу на понуду, избор, јавно објављене податке и податке из уговора.
Оно што умногоме потврђује неисправност целог процеса је и чињеница да руководство суботичког ЈКП Чистоћа и зеленило петнаест месеци одбијало да обелодани податке о реализацији посла на санацији депоније „Александровачка бара“ у Суботици. Информације су обелодањене тек 25.9.2012. пошто је Пиштаљка писала о томе, што значи да су подаци од јавног значаја чувани преко две године.
5. Афера "Нуба инвест"
Пре свега пар речи о компанији "Нуба инвест". Наиме према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), оснивач предузећа „Нуба инвест” д.о.о. Београд је словеначка фирма „Нуба саветовање и инвестирање”. Према подацима из словеначког регистра, то предузеће је, са по 50 одсто акција, у власништву Раста Томажича и Патрика Цеглара. Ова двојица бизнисмена су, по наводима словеначких и хрватских медија, власници или заступници још десетак фирми, а са „Нубом” су, према истим изворима, били умешани у велику аферу око куповине и препродаје грађевинског земљишта у Копру.
Подаци АПР-а показују да је словеначка „Нуба” своје предузеће у Србији регистровала 10. априла 2009. године са оснивачким капиталом од 3.000 евра и да има само једног запосленог. Реч је о предузећу које се до момента уласка у посао постављања оптичких каблова није бавило телекомуникацијама, нити је поседовало било какву лиценцу за ту делатност.
Поред Дулића у овој афери је веома важну улогу одиграо и Зоран Дробњак, иначе дугогодишњи председник ЈП "Путеви Србије". Њих двојица су издавањем дозвола поменутој фирми обезбедили корист од око осам милиона динара или 66 хиљада евра.
Што се тиче Дробњака, он је на челу „Путева Србије” од 2008. године, а на то место поставио га је Велимир Илић, тадашњи министар за капиталне инвестиције у влади Војислава Коштунице, коју је мањински подржавао СПС. На то место је дошао из Мишковићевог и Ђурашковићевог Предузећа за путеве „Београд”, којим је руководио десетак година.
Иако је више пута рекао да није члан ниједне партије, у јавности се увек провлачило да је кадар СПС-а и да наводно ужива подршку Ивице Дачића. Када је Милутин Мркоњић својевремено затражио од Дробњака да сам поднесе оставку због кашњења са експропријацијом и пројектовањем на „Коридору 10”, директор „Путева Србије” је то одбио да учини. Потом је министар упутио званични захтев кадровској комисији владе на чијем челу је био Оливер Дулић за смену Зорана Дробњака и Зорана Лилића, председника Управног одбора предузећа.
Ову смену су, како се спекулисало, подржали коалициони партнери (ДС и Г17 ), али је лидер СПС Ивица Дачић наводно тражио да се то одложи. Следећи ко је затражио његову смену био је Саша Мирковић, који је као кадар СНС именован за Мркоњићевог помоћника у влади Ивице Дачића. Разлог су били високи трошкови репрезентације и лоши резултати пословања „Путева”, али је овог пута Мркоњић одбио да га смени.
Вратимо се сад на саму аферу. Цео проблем је заправо у томе што је "Нуба инвест", захваљујући дозволама Министарства животне средине и просторног планирања и ЈП „Путеви Србије”, годину дана била једино предузеће које је постављало цеви са оптичким кабловима, упркос чињеници да у Републичкој агенцији за електронске комуникације (РАТЕЛ) није ни била регистрована као оператер. „Нуба инвест” је градила мрежу оптичких каблова према Хрватској, Румунији, Бугарској, Македонији, док су актуелни оператери у Србији, попут Теленора и СББ-а, до својих првих дозвола успели да дођу тек после годину дана. Издавањем захтеваних дозвола омогућено је „Нуби” да приступи изградњи оптичке мреже каблова на државним путевима којима управљају „Путеви Србије” и то на најважнијим коридорима од Београда до границе са Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском и Македонијом. Поред тога, како се наводи, Дулић, Јањић и Дробњак су „Нуба инвест” ставили у повлашћени положај у односу на друге заинтересоване инвеститоре који су се обраћали са истим захтевима.
У том извештају који сада полиција проверава наводи се да је свој први захтев за тај посао „Нуба” поднела надлежном министарству само пар месеци након регистрације предузећа у Србији, у септембру 2009. Локацијску дозволу од ресорног министарства „Нуба” је добила већ 16. октобра исте године. Тринаест дана касније, Министарство је у име ове фирме упутило захтев предузећу „Путеви Србије” ради издавања сагласности за изградњу оптичког кабла на релацији Батровци–Београд. Захтев је потписао министар Оливер Дулић. Уследио је, међутим, негативан одговор, који је потписао Дарко Пешић, директор Сектора за одржавање државних путева првог и другог реда у том јавном предузећу, пошто су стручне службе установиле да нису испуњени претходно издати услови од стране ЈП „Путева Србије”, као и да је приложена документација непотпуна.
Међутим, само 20 дана касније, 25. новембра 2009. године, ЈП „Путеви Србије”, и поред недостајућих докумената, издаје Решење о давању сагласности за постављање оптичког кабла на релацији Батровци–Београд. Решење је овога пута потписао директор тог јавног предузећа Зоран Дробњак. Из образложења се види да је решење издато по истом оном захтеву које је Министарство животне средине и просторног планирања, у име „Нубе”, већ било доставило „Путевима Србије” 29. октобра 2009. Из пописа приложене документације јасно је да министарство није поступило по налогу из претходног, негативног одговора „Путева Србије”, јер, између осталог, није достављена ни дозвола Агенције за телекомуникације. Упркос томе, предузеће „Путеви Србије” издало је решење о сагласности и одмах истог тог данапотписало уговор са фирмом „Нуба инвест” о регулисању обавеза инвеститора, које настају постављањем вода оптичког кабла на релацији Батровци–Београд.
Савет за борбу против корупције је у свом извештају констатовао да је „из Закона о планирању и изградњи недвосмислено јасно да је јавно надметање било неопходан услов за издавање дозволе за изградњу оптичког кабла. Да је министарство поступило онако како је по закону било дужно да поступи, сви заинтересовани били би у могућности да оптичке каблове полажу под истим условима, чиме би и држава за себе, од тог посла, обезбедила највећу могућу накнаду”.
Занимљиво је да је Дулић за ову аферу примио тужбе три пута. Ове године је према првостепеној пресуди, Дулићу изречена казна од три године и шест месеци затвора. Кривим су проглашени и његов заменик Небојша Јањић и директор "Путева Србије" Зоран Дробњак. Јањић је осуђен на три године, а Дробњак на годину дана. Mеђутим и то је врло занимљиво, јер се поставља питање зашто баш сада и зашто баш Дулић, будући да постоје многи на листи за "одстрел"? Да ли је пресуда Дулићу и његовим помоћницима политички конструисана и представља некакву освету?
Демократска странка је оценила да је осуђујућа пресуда њеном функционеру, бившем председнику парламента и некадашњем министру Оливеру Дулићу само објављена, док је донета пре пет година "кроз режимске таблоиде".
Јавност је очекивала тај исход јер је пет година Дулић сатанизован и више пута осуђен без суђења, у намери да се униште главни политички противници режима, наводи се у саопштењу.
Додаје се да се учесници у обнови и модернизацији Србије до 2012. године систематски криминализују и непрестано клевећу. У Србији не постоје оптужнице за афере Хеликоптер и Сава мала или за катастрофалне пропусте државних службеника током поплава у Обреновцу, али постоје свакодневни притисци и напади на опозицију, а најдуже и најјаче на Демократску странку, као једину опасност за режим, наводи се у саопштењу.
6. Ухлебљење у клиничком центру Војводине
После политичке каријере у фебруару 2016. године Дулић добија посао на одређено време на Клиници за ортопедску хирургију Клиничког центра Војводине. Није спорно да је Дулић специјалиста ортопедије, али оно што привлачи пажњу је управо то, што он скалпел у рукама није држао већ годинама, а на место ортопеда стигао је из фотеље помоћника директора бање Термал у Врднику. Обе радне књижице потписали су му људи са партијском књижицом ДС-а.
Директор Клиничког центра Војводине Иван Леваков изјавио је следеће:
“Припадност некој политичкој опцији није опредељујући фактор. У овом случају он је члан ДС-а, али то нема везе с послом којим ће се бавити, нити то има везе што је ето, директор члан ДС-а, с обзиром на то да постоје сарадници овог директора, то јест мене, који су чланови других партија, па то није био проблем”.
Сам Дулић није желео коментарисати инсинуације о "ухлебљењу".
Датум: 2017-10-10 12:18:12
