Томина прича потпуно је невероватна, од шефа крагујевачког гробља до председника државе стигао је невероватним путем, незабележеним манипулацијама и гажењем по свим лешевима који су му били на путу. А када је дошао на највишу функцију решио је дадебело наплати сав труд који је уложио. У свој посао се готово није мешао, делио шаком и капом одликовања, одржао по неки пригодан говор, истресао се без милости на новинаре који би се дрзнули да га нешто упитају и – уживао у свим благодетима краљевске му функције. Свита је испуњавала све његове жеље, он се са госпођом му шврћкао по целом свету, ваљао се од смеха с Обамом на Менделиној сахрани, лупетао о жутим људима који ће доћи…Заправо се нико и не сећа шта је радио тих пет година, док га “син” није смакнуо, осим успеха у Загребу кад је Колинду(мало на силу) успео да пољуби три пута.

Биографија

Рођен је 1952. године у Крагујевцу.

 Завршио је средњу техничку школу. Испрва је уписао Правни факултет, али је напустио студирање да би се запослио. Дипломирао је 2006. године на Факултету за менаџмент у Новом Саду, а 2011. завршио је мастер студије на новосадском Факултету за економију и инжењерски менаџмент.

 Пословну каријеру је започео у Грађевинском предузећу "Жеграп" 1971. године где је радио све до 1978. Дванаест година је био шеф инвестиција у предузећу "22 децембар". Две године је радио као технички директор Јавног комуналног предузећа у Крагујевцу када му је једна од надлежности била и брига о гробљима, због чега га и данас прати надимак Тома гробар.

 Први страначки ангажман имао је у Народној радикалној странци у Крагујевцу. На питање шта је био мотив уласка у политику, одговорио је:

 "То је био зов. Увек сам доминирао у друштву. Доста сам читао. Имам духа. Није ме жеља за месијанством увела у политику. То је просто била моја природна потреба коју сам у једном моменту осетио. У фебруару 1990. сам се учланио у Народну радикалну странку, коју је водио адвокат Вељко Губерина, а већ у септембру, као потпуни анонимус, постао њен потпредседник. Сећам се да је мој први наступ био на трибини у Ивањици, родном месту Драже Михаиловића. У сали много људи, али атмосфера некако млака. Седео сам и жарко желео да та трибина успе. Када сам видео да нема наде, осетио сам жељу да то некако покушам да спасем. Узео сам реч и тако је кренуло." (Плејбој, 1. 2. 2004. године)

 Уједињењем Народној радикалној странци са Српским четничким покретом Војислава Шешеља настаје Српска радикална странка 1991. године, а Николић постаје потпредседник СРС. Касније је три пута биран на место заменика председника странке. После одласка Војсилава Шешеља у Хаг 2003. године преузео је вођење странке. Николић је био посланик у сваком сазиву Скупштини Србије од 1992. године прво као члан СРС, а касније као члан Српске напредне странке. У марту 1998. године изабран је за потпредседника Владе Србије, а крајем 1999. године постављен је на место потпредседника Савезне владе. У мају 2007. године изабран је за председника Народне Скупштине Србије, али је после пет дана смењен са те функције. У септембру 2008. године је напустио Српску радикалну странку и већ после месец дана основао Српску напредну странку у којој обавља функцију председника.

 Четири пута је био кандидат СРС за председника Србије. За председника државе изабран је на превременим изборима у мају 2012. године као кандидат Српске напредне странке. На функцији је био до 31. маја 2017. и од тог дана је званично у пензији. Налази се на челу новооснованог Националног савета за сарадњу са Русијом и Кином. 

(Извор: Истиномер)

Почело с хлебом за три динара

Исто као и његов "политички син" Александар Вучић, тако је оснивач и први председник напредњака Томислав Николић склон уверљивим исказима и обећањима, које ће убрзо затим свеједно погазити. Будући да су заједно прошли радикалски универзум популистичких лажи, настао још на "хлебу од три динара", Николићу није био проблем да неколико месеци пред прошле председничке изборе на питање да ли би се повукао из политике ако би на тим изборима подршка СНС-а изостала и он не би био поново кандидован, одговорио са "да". Потом се, када је подршка заиста изостала и када је и поред тога помирљиво пристао на лојалност СНС-у, од 1. јуна пензионисао. Но, брзо се предомислио пристајући, како је рекао, само на старосно не и на политичко умировљење. Данас, као бивши председник странке и бивши председник државе, пензионер Николић, судећи по све чешћим медијским блок-аутима, бива инициран безмало у највећег и најопаснијег опозиционара Вучићеве власти. Питање је само зашто.

 Вучић донео свилен гајтан

Највидљивији раскол између двојице оснивача и председника напредњака, тадашњег премијера Вучића и тадашњег председника Србије Николића, догодио се у оних неколико бурних дана када су се спојили избор кандидата СНС за председника државе, Дан државности и Николићев рођендан. Искрено се надајући да ће бити кандидован и за други председнички мандат, или је то бар тако изгледало, председник Николић на крају се заправо нашао на удару властите странке. Све до Вучићеве коначне процене о политичкој немоћи и слабости свог "политичког оца", као и процене у СНС да је његов утицај мали, пролазило се кроз период огољених унутарстраначких анимозитета.

Говорило се о поделама унутар СНС, нарочито на локалу, на "николићевце" и "вучићевце"; говорило се да је тихи, скрушени Николићев темперамент, као супротност Вучићевом, све привлачнији и финансијерима и члановима странке, а и онима ван странке, пре свега традиционалистима с разних политичких меридијана верних Русији и идеји против евроатлантских интеграција; говорило се о руској подршци Николићу, о Николићевој подршци Јеремићу у случају да не буде кандидат СНС, о сарадњи са Вељом Илићем. Међутим, све је прекинула једногласна одлука Председништва СНС да кандидат буде председник странке и премијер Вучић, одлука уприличена славодобитно, само дан пре свечаног Николићевог пријема поводом Дана државности. И дан пре његовог 65. рођендана. Сутрадан, током пријема, Николићу је још грубље одаслата порука: није дошао нити један министар из Владе. Само се церемонијално и на кратко појавио сам Вучић, и то како су неки протумачили, да донесе на поклон "свилен гајтан" за крај Николићеве политичке каријере.

"Нисам одустајао од принципа", рекао је Николић на том пријему, "свој посао сам радио са што мање помпе и буке. Био сам, а и сада сам, вређан, омаловажаван, потцењиван, али награда за труд биле су ми успешне реализације и добробит свих грађана Србије." Упитан да прокоментарише ове председникове речи, Вучић је одлазећи с пријема поручио: "Одличан говор какав и приличи на овај свечани дан".

 Хоћу на изборе, нећу на изборе…

Сва је прилика да су ови догађаји Николића пробудили из дебелог, зимског сна. Не треба заборавити да он само дан пре седнице Председништва СНС није желео да открије да ли је са Вучићем постигао договор ко од њих двојице улази у изборну трку. Тврдио је једино да један другом неће бити противкандидати. У то да заиста и није имао никакав договор пре саме седнице није тешко поверовати, као и да је ипак очекивао своју кандидатуру осокољен Вучићевим обећањима да се неће кандидовати. Међутим, једногласна одлука Председништва, као и бојкот пријема, избацили су га из такта. Сада већ осокољен Путиновом рођенданском честитком, готово у бесу најавио је своју кандидатуру, па онда одустао од ње, али како би сачувао свој положај и интегритет поставио је ултиматум Вучићу – да га врати на чело странке и изабере за мандатара. Наравно да није успео да смекша Вучића нити да било шта од тога оствари, но компромис је на крају ипак био постигнут и Николић ће, како је сам рекао, активно подржати Вучићеву кандидатуру.

Било да су њихови међусобни сукоби и анимозитети стварни или су само бацање прашине у очи, Вучић и Николић су на крају увек постизали добар компромис. Један је добијао власт и моћ, а ни други није остајао кратких рукава. Упитан оног истог дана пре седнице Председништва СНС, да ли постоји могућност да више не сарађује са Вучићем ако не буде опет кандидован за председника државе, Николић је одговорио: "Не, не постоји".

Измишљање Савета за Русију и Кину

Николић је постао лак плен и у нападима Вучићевих коалиционих партнера, нарочито председника СПС Ивице Дачића. Познат по својој иначе мекој удворичкој иронији, Дачић је на питање да ли је његов мотив за честе нападе на актуелног председника Србије Томислава Николића тај што га види као противкандидата за премијерско место у наредној влади, одговорио: "Шта има да прижељкујем нешто што сам већ био. Што се мене тиче, да сам ја на месту Александра Вучића, Томислав Николић не би био ништа, зато што је хтео да скине његову главу". Успут је додао и то да СПС није пружио подршку Вучићу зато што очекује да добије нешто заузврат, већ због тога што сматра да ће његова победа на председничким изборима гарантовати стабилност у наредним годинама. И да никада са Вучићем нису разговарали о томе шта та партија треба да добије у замену за подршку, што би градацијски гледано била баш тврда иронија.

О удомљавању Николића, човека који је лако могао остати само "обични" пензионер са омиљеним хобијем – печење ракије "томоваче", спекулисало се само у почетку. Изненада, нетом пред његово пензионисање основан је Национални савет за сарадњу са Русијом и Кином, нова владина канцеларија на чије је чело као директор постављен управо пензионер Николић, и то на предлог премијера, с мандатом од пет година. Трошкови пореских обвезника према овој новој институцији, судећи по проценама, износе више од 12 милиона евра годишње. Рачунају се ту, осим реновирања зграде која се налази у центру Београда, и 30 запослених Николићевих сарадника махом "пренесених" из председничког уреда.

 Дачић на брзака завршио посао

На незаконитост и неуставност оснивања овог тела прво је реаговала странка Бориса Тадића. У свом саопштењу, Социјалдемократска странка указала је и на кршење закона у случају овог именовања. То је, како у њиховом саопштењу пише, још један доказ "да за овај режим закон и институције немају никакав значај и да се понашају као да је држава њихово приватно власништво, а државне функције инструмент њихове трговине." СДС је приметио да влада у техничком мандату може да обавља техничке послове, али не може да формира "нове канцеларије" и да "именује". Због тога је захтевала од Ивице Дачића, који је одласком Вучића преузео место премијера све до формирања нове владе, да објасни како "то именовање спада у техничке послове". У СДС-у даље су закључили да је очигледно да Дачић наставља са праксом кршења закона коју је у последних пет година успоставио Александар Вучић. Као и то да је сва журба вероватно због тога што Николић нема поверења да би га будућа влада именовала на то место, "па је приморао Дачића да га противзаконито именује пре формирања владе".

О томе ко је заправо приморао Дачића, у широј јавности није било много полемике. Наводно је свима било јасно да је реч о утешној награди за "политичког оца", поклон-синекури од његовог "сина", али под великим притиском Русије. Међутим, много више било је расправа о томе чему заиста служи ова институција за сарадњу са Русијом и Кином поред живог Министарства за иностране послове, да ли је тиме створена нека нова резервна влада, уз постојећу, која ће се бавити само "источним питањем" поготово ако лоше крене у сарадњи са ЕУ, те како се све то уклапа у прокламоване евроинтеграције Александра Вучића, и, најзад, које су то Николићеве ингеренције на основу којих баш он треба да директорује таквим телом.

Убрзо, све се слегло и легло на своје место, а мало по мало, и заборавило се. Савет је основан у мају, његов директор и званично постао пензионер у јуну, а нови председник Србије Вучић чим је ушао у зграду Председништва, вратио је заставу Европске уније коју је пре неколико година изнео његов претходник Николић.

 Полиција код Драгице

 Премотавајући филм уназад, може се пронаћи и то да су свега месец дана пре оснивања Савета, када су се вероватно далеко од очију јавности водили напорни преговори око тога шта ће Николић да ради када оде у пензију, медији објавили да је полиција упала у Фондацију "Драгица Николић" и отпочела истрагу о пословању. И тада се дало наслутити да је тај потез државе био врста притиска на апетите још нераспоређеног Николића. У Фондацији је, наводно, био споран новац добијен из Емирата који, како се тврдило, није био прокњижен и коме се губи траг, као и неколико кривичних пријава које су већ дуго тапкале у месту. Међутим, отпремљени су хитни демантији прво из Фондације, а онда и из МУП-а о томе да је било каква истрага у току. Надаље, медији који се нарочито баве случајем Томислава Николића, а међу њима по броју откривених информација несумњиво предњачи "Блиц", сазнали су и то да је Николић због целе те афере око женине фондације био "љут као рис" и да управо због тога није дошао на прославу победе Александра Вучића. Сматрао је, према медијским изворима, да пласирањем таквих информација у јавност неко наставља кампању против њега.

Давали паре због Драгицине лепоте

Драган Добрашиновић из Коалиције за јавне финансије каже да Закон о задужбинама и фондацијама приватне фондације не обавезује да објаве имена својих донатора. Такође, поставља се и питање зашто је неко уплаћивао новац у Николићеву фондацију.

- А да бисмо могли да кажемо да фондација потпуно легално послује, морали бисмо да верујемо како је новац уплаћиван због лика и дела грађанке Драгице Николић, а не због утицаја или повластица које би се могле добити од њеног супруга - каже Добрашиновић. Из Фондације Драгице Николићи демантовали су да је било било каквих незаконитих радњи.

(Извор:Блиц)

Виле на Савском насипу

Пензионерски дани Томислава Николића никако да потекну мирно. Тек што је званично био заведен као пензионер, само после неколико дана медији су се позабавили и темом зашто већ нису срушене његове две нелегалне викендице на Савском насипу. Упитани председник општине Нови Београд Александар Шапић, схвативши то више као примедбу на свој рачун, одговорио је "када Град изда такво решење". Две спорне викендице, како је објаснио, налазе се у процесу легализације и чека се одлука Градског секретаријата да ли ће бити озакоњене или одбијене и ући у процес рушења. "Ништа није спречавало Градску управу за ових пет година да сваким даном одбије легализацију тих објеката", рекао је Шапић. "Међутим, ништа нису радили, а онда су се сетили Новог Београда."

Уследила је и летња тема о пару Николић која је имала колоритан наслов: "Три кофера и флуоресцентне ципеле". Прича о путовању Томе и Драгице обиловала је детаљима о башкарењу у луксузном, баснословно скупом летовалишту на грчком острву.

Када је лето прошло, Николићи су се вратили кући и то у председничку резиденцију. После сазнања "Блица" о томе да уместо да се исели из председничке резиденције јер на то више нема право, и јавност је сазнала да ће се Томиславу Николићу чак реновирати вила у Ужичкој 23 и то на терет грађана Србије.

Николић се, што је било више него приметно и симболично, није појављивао нигде на званичним прославама напредњака, ни на рођендану ни на слави партије коју је основао. Међутим, његов одговор, уздржан и двосмислен увек када говори о односима с Вучићем, ни овога пута није био другачији: "Подржавам СНС и имам добру сарадњу са Александром Вучићем. Појавићу се на сваком важном скупу странке на који ме буду позвали".

 Путин га само саслушао

Исте дипломатске квалитете наводно није показао и  у разговору с руским председником Владимиром Путином, како је то сазнао "Блиц", који му је као истински приврженом Русији уручио Орден пријатељства. Под опсадом наслова о томе како се Николић као каква тужибаба жалио Путину на Вучића, те "шта му је све рекао", те "не бирајући речи", и највећем сумњивцу могао је бити откривен видик на широко отворен фронт према Николићу. Те наводне жалбе Путину односиле су се на третман који је Николић у претходном периоду имао код Вучица, затим да Србија не следи руска упутства и да је то главни разлог због ког је Вучић победио у странци. Путин се, кажу, није нарочито укључивао и коментарисао, него је само пажљиво слушао шта му Николић говори. На крају је, како тврде извори "Блица", Николићу дао не само паре за оснивање сопствене странке, него и прва упутства. И то би био сиже њихових поверљивих разговора, који Николић до сада није ни потврдио ни демантовао.

А за сваки случај, у сећање треба призвати тренутак када су медији, на сличан начин, након избора Вучића као кандидата СНС за председника, објавили да ће се и Николић такође кандидовати. После извесног времена, Николић је негирајући то, у једном интервјуу упитао: а ко је медијима потврдио да ћу се ја кандидовати?

Платформа  остала у фиоци

 Нико, додуше, медијима није потврдио ни то да је Николић добио од Путина помоћ да направи странку, као ни то да би његов син градоначелник Крагујевца ускоро могао бити смењен са те функције. Једино је поуздано да се прво појавила вест о формирању Николићеве странке, а тек потом и назнака о могућој смени његовог сина, под насловом "Пада и млађи Николић". Да није тог "и", овакве спекулације могле би да стоје саме за себе, али са тим везником увезане су у једну очигледну и ширу причу, у којој је Томислав Николић промовисан у значајног политичког опонента Александру Вучићу. А да није 2017, него да је, рецимо, 2012, још би се и могло размислити о томе да Николић има снаге, воље, а понајвише мотива да прави нову странку којом би се супротставио Вучићу. Јер тада још није било толике несразмере у њиховој моћи.

Полазећи од тога да медијске приче о Николићу ипак нису исфабриковане, једни су пак апсолутно убеђени у унутрашњи расцеп у СНС-у и верују у оно "нешто труло" у држави напредњачкој. Други су уверени да је у питању предизборни коцкарски спин, који на крају треба да изроди неки нови компромис и тако очува све СНС гласаче, а неке и да придобије.

Узме ли се случај Николић за озбиљно, досадашње анализе казују да би Николићева странка могла да одузме део бирача владајућем СНС-у, као и целом десничарском блоку, радикалима, ДСС-у, Дверима, али да би њен коалициони потенцијал био изузетно низак. Па чак и у коалицији, Николићева странка задржала би се, кажу аналитичари, тек око цензуса.

Од нагађања о новој странци направљеној од Путинових пара, а у складу са актуелним унутрашњим дијалогом, чини се да би много занимљивије било када би Николић од Вучића затражио да најзад обелодани Платформу за Косово коју је он као председник још пре две и по године завршио и предао премијеру, а коју овај од тада до данас држи закључану у својој фиоци.

(Извор: Време, 2017)

  Троши паре као да су државне

Канцеларија за сарадњу са Русијом и Кином, чији рад контролише Томислав Николић, до сада је потрошила више од 50 милиона динара, а бивши председник Србије јавности не полаже рачуне ни како се троши новац грађана Србије ни који су резултати његовог рада.

Канцеларија за сарадњу са Русијом и Кином брзо је добила своје просторије у центру Београда, буџет од 38,4 милиона динара за другу половину 2017, око 50 милиона динара у 2018. и укупно 30 радних места. Прерачунато у евре буџет који им је на располагању за прошлу и ову годину износи укупно око 750.000 евра. Јавност нема увида на који начин се тај новац троши, нити су објављени до сада било какви подаци о томе или финансијки извештаји ради канцеларије.

За плате 22 милиона динара

Остаје и непознато шта је урађено у том периоду и какви су резултати остварени у сарадњи Русијом и Кином. У медијима је објављено неколико саопштења о његовим одлсацима у Пекинг и Москву, где се сретао са тамошњим званичницима и учествовао на неким семинарима.

Не зна се и на шта је конкретно канцеларија Николића трошила новац пореских обвезника. Захваљујући Закону о буџету, познато је само да се за плате запослених у 2018. издваја 22 милиона динара, а за осигурање 13 милиона.

Занимљиво је да ни Савет ни Канцеларија немају сајт, да нигде није објављена ни њихова званична мејл адреса, нити бројеви телефона, мада се слични подаци о другим канцеларијама и управама могу наћи на сајту Владе Србије. Да није огромне табле која се налази на импозантној згради у Васиној улици у центру престонице, не би знали ни где се налазе просторије Канцеларије.(Извор: Блиц)

Политичка латифундија

Златко Минић из Транспарентности Србије каже за "Блиц" да се од првог дана наметнуо утисак да је Савет за сарадњу са Русијом и Кином измишљен као политичка латифундија за Томислава Николића.

- Дата му једна политичка функција да би био користан и срећан, а држава тако нешто не би смела да дозволи. Треба видети да ли од тога Србија има икакве користи или можда чак и штете - наводи Минић.

 (Извор: Блиц)

 Болесни Шешељ

Војислав Шешељ је изнео низ бруталних оптужби на ваш рачун, а ви никад нисте реаговали. Да ли вас то погађа, ипак је то ваш бивши кум?

- Мислим да је Шешељ много болестан.

У ком смислу?

- У сваком! Ја сам њему крстио унука. И он зна, само што никад није поштовао ту традицију, да ја никад ни реч нећу рећи о њему. И зна да ја нисам заслужио лошу реч од њега. Никад! То што говори о мени, говори о себи.

Чак је отворено рекао да вас мрзи. Је ли то обострано?

- Не. И шта даље да коментаришем?

Да ли вас заболи, људски, кад тако нешто чујете од њега?

 Заболело ме је 2008. године. И тај бол стоји отад.

 (Из интервјуа Куриру)

 На муфте до дипломе

 Лидер СНС Томислав Николић дошао је до дипломе кад су његови кадрови преузели Универзитет „Браћа Карић“. Тада је у састав те установе ушао и факултет на коме је Николић добио спорну диплому, открива извор Курира.

 - Након што је Универзитет „Браћа Карић“, у власништву Богољуба Карића, 2010. године променио име у Алфа универзитет, у ову високошколску установу долазе кадрови и тазбина Томислава Николића. Дотадашњи ректор и остали за један дан су истерани са универзитета, а на место ректора долази професор Милан Бачевић, чија је ћерка удата за сина Томе Николића. За његовог заменика постављен је члан Главног одбора СНС проф. Радоје Зечевић. Тандем Бачевић - Зечевић одмах је избацио све неподобне, а на њихова места довео чланове СНС. У састав БК универзитета убрзо је укључен и Факултет за менаџмент у Новом Саду, чији је власник Душан Ристић, а на којем је дипломирао Николић - каже наш извор. Он каже да је почетком 2011. године направљен модел како да се дође до дипломе за Томислава Николића и још неке људе, те да је тако жртвован углед Факултета за менаџмент у Новом Саду.

 - Основни задатак је био да се антидатира упис Томе Николића на тај факултет у Новом Саду како би се временски оправдала диплома која је издата четири године касније. У време уписа на факултет у Новом Саду тај факултет је био без дозволе и акредитације, што је тек касније добио - открива извор Курира.

 Падали као камен

 Авион којим је Томислав Николић летео 2015. године за Ватикан вратио се у Београд због квара на мотору, потврђено је за "Блиц" у кабинету председника Србије. Николићева посета Ватикану је због тога отказана.

- Председник је требало да слети у 9.20 на римски аеродром. Међутим, авион се принудно вратио на београдски аеродром због квара на једном мотору, а посета Светој столици је отказана до даљег, док се не утврде термини за нову посету -  речено је "Блицу".

Квар се догодио на мотору владиног "фалкона".

Мотор на авиону "фалкон 50" којим је летео председник за Ватикан престао је даради изнад Јадранског мора, саопштено је из кабинета председника. Летелица која се налазила на висини од 10.000 метара пропадала је скоро два километра, али је захваљујући искусном пилоту избегнута несрећа, сазнаје Интернет портал РТС-а.

- Само захваљујући великом професионализму и изузетном умећу нашег пилота избегнута је трагедија. Верујте да смо у једном тренутку буквални падали као камен - рекла је за „Новости” Станислава Пак, саветник председника Србије, која је била у Владином авиону, са шефом државе.

(Извор: Блиц)

 Мишел, ово ти је Тома!

 О сусрету с Браком Обамом, Николић је причао:  То и није било предвиђено за разговор, већ је организован пријем на којем је 150 чланова делегације требало да прође поред њега и његове супруге и фотографише се. А Драгица и ја смо остали бар пет минута јер је Обама хтео да разговара. На крају је рекао својој супрузи: „Мишел, ово је човек који је најзаслужнији за мир на Балкану.“ Рекао сам: „Ви знате како је тешко до тога доћи. И са туђим и са другим народима.“ Рекао је: „Ја то знам најбоље. И кад вам год буде затребала помоћ, позовите ме.“ То уопште није било рутински и протоколарно и није било за подсмевање. Шта год урадио, некоме не ваља.

 Стижу жути људи

Пре 200 година био је код нас један мудар, али неписмен човек, а био је пророк. Никада није чуо за Кину, али је рекао: 'Доћи ће људи са истока, жути људи, и завладаће светом. Они ће пити воду са српске реке Мораве" - испричао је 2014. године председник Томислав Николић  кинеском премијеру Ли Кећанг  делић Креманског пророчанства Митра Тарабића.

 „Томовача“ и за дипломате

 Николићима у поседу више од 14 хектара винограда, воћњака и пашњака. Како је сам признао, на свом имању сади воћке, пре свега шљиве, од којих и прави чувену ракију, такозвану томовачу. Ракију од шљиве, крушке, али и шаргарепе, он је током свог мандата поклањао и страним дипломатама. У више наврата Николић је истицао да Србија мора да се окрене селу много више него досад, а да „деца која на селу расту не треба да осећају стид због тога“.

 Незапамћена пријатељства

"Ја се не бих више бавио политиком, али сам успоставио тако добре контакте за Србију да бих могао Србији да помогнем, рекао бих, незапамћеним пријатељством које имам са бар неколико председника држава са којима можемо много посла да обавимо и о томе ћу да разговарам и са Вучићем и са будућим премијером."

(Извор: Спутњик, 3. 4. 2017)

 Критикујте Немањиће, немојте мене

"Припрата цркве није још осликана, али ће ту бити ктиторска икона и на њој ће бити и мој лик. И то је потпуно канонски, то нема везе са коментарима и критикама. Они који то коментаришу негативно и критикују, не знају правила. Онда би требало да критикују и краља Милутина и све Немањиће, оне који су било шта, било када изградили, што су стављали свој ктиторски лик. Када не би било ктиторске иконе онда бисмо одступили од канона. Икона ће сигурно бити постављена, па ће моћи да сликају оно што желе да нападају, а онда да не помисле случајно да сам се ја уплашио било чега, уосталом за то је пример и крипта. Његова светост патријарх Иринеј ми је предложио да направим крипту у цркви. Рекао је да је то потпуно у складу са канонима, тако да ћу ја то да испоштујем", поводом осликавања цркве чији је ктитор.

(Извор:Данас, 27. 5. 2017)