УЗИМАЊЕ УЖИЦА

Санак снила Кучукова када,
чудан санак, а у чудан данак,
у суботу уочи неђеље:
ђе Ужице тама попанула,
Крчагово ружом процватило,
пола плавом, а пола црвеном,
вију вуци на Теразијама,
са Татинца лајаше лисица,
нешто пуца са малих Крушчица,
уз Ђетињу муње сијевају,
на Забучју орли пролијећу,
понајвише орли крсташићи,
и међ’ њима тица кукавица.
Кад се била из сна пробудила,
она оде млада на чардаке
те казује Кучук-Заим-аги
шта је млада у сану видила;
но јој вели Кучук Заим-ага:
„Зло си снила, горе ће ти бити!
Што Ужице тама попанула,
то ће Срби града освојити.
Што је поље ружом процватило,
пола плавом, а пола црвеном,
то су, кадо, крстати барјаци,
а под њима бијели чадори,
под чадоре српске поглавице
пију вино и бистру ракију,
сутра јуриш хоће на Ужице.
Што су вуци на Теразијама,
оно јесте Ваљевац Јакове
и са њиме Ваљевска Нахија.
Са Татинца што лаје лисица,
оно јесте Лазаре Мутаве
и са њиме Гружа и Морава.
А што пуца са малих Крушчица,
оно јесте Милан од Бруснице
и са њиме Рудничка Нахија;
они вуку убојне топове,
с њима наше обаљују куле.
Уз Ђетињу што с’јевају муње
оно јесте од Тополе Ђорђе
и са њиме ломна Шумадија.
У Забучју орли што пролећу,
понајвише орли крсташићи,
оно јесте Ужичка Нахија
и са њоме ломно Драгачево
и пред њима оборкнез Алекса.
А што кука тица кукавица,
оно јесте прото Милутине
та од Гуче, села питомога;
са њим кажу тридесет попова
и тридесет црних калуђера,
те се моле богу без престанка,
не би л’ нашег освојили града“