Свети Никола

Боже мили! чуда великога!
Гледах чуда прије невиђена.
У Павлову светом намастиру
Постављени од злата столови,
Сви се свеци редом посадили;
Наврх софре Громовник Илија,
Насред софре Сава и Марија,
По дну софре Петка и Неђеља;
Славу диже светитељ Никола,
И напија у славу Ристову;
Ал' се њему мало задријема,
У дријему чашу испустио,
Чаша паде на столове златне,
Нит' се разби, нит' се проли вино
Кара њега Громовник Илија:
"О мој брате, светитељ Никола!
"И до сад смо пили ладно вино,
"Ал' нијесмо, брате, дријемали,
"Ни из руку чаша испуштали;
"Што се тебе тако задријема?"
Ал' говори светитељ Никола:
"Не карај ме, Громовник Илија;
"Мало тренух, чудан санак усних.
"Навезе се триста калуђера,
"Навезе се у то сиње море,
"Прилог носе Светој гори славној:
"Жута воска и б'јела тамњана:
"Дигоше се вјетри до облака,
"Ударише по мору таласи,
"Да с' потопи триста калуђера,
"У глас викну триста калуђера:
""Помоз' Боже и свети Никола!
""Ђе си гође, да си сада овђе!""
"А ја одох, те их потпомогох;
"Извезе се триста калуђера,
"Извезе се здраво и весело,
"Однесоше прилог Светој гори:
"Жута воска и б'јела тамњана.
"У томе се мене задријема,
"Те ја чашу из руке испустих."