У истраживању који је за дневник Билд спровео институт ИНСА, 64,5 посто Немаца изразило је мишљење да је земља и 27 година након званичног уједињења раздвојена. На истоку земље 74 посто грађана верује у постојање "невидљиве унутрашње границе".

Разлике су посебно постале очигледне приликом избора за Бундестаг крајем септембра када је десно популистичка Алтернатива за Немачку (АфД) на истоку земље с преко 20 посто освојених гласова постала друга по величини политичка снага. У савезној држави Сас АфД је посто најјача странка с освојених 27 посто гласова. На западу земље АфД је бирало око 10 посто гласача.

Премијер Саса Станислав Тилич одбацио је, успркос изборним резултатима, тврдњу да је исток Немачке десно екстреман.

"Страхови грађана на истоку Немачке су због нижих примања и повишене стопе незапослености врло изражени, али то не значи да се сви грађани с истока могу паушално називати екстремистима", рекао је Тилич.

Повереница савезне владе за питање истока земље Ирис Глеик упозорила је, међутим, да је незапосленост на истоку од уједињења драстично пала, док су истовремено порасли реални приходи грађана. Упркос томе, доходак по глави становника на истоку земље још увек 27 посто нижи него на западу. Индустријска продуктивност на истоку мања је за читавих 20 посто.

Приватна агенција за запошљавање Степинг Стоун је у поводом Дана уједињења навела и уочљиве разлике у зарадама стручњака и водећег кадра на истоку и западу. У просеку на истоку стручњаци у приватном сектору зарађују око 42 хиљаде, на западу је просек 57 хиљада евра годишње бруто.

Глеик је као посебан проблем навела драстичне демографске промене, посебно у источнонемачкој провинцији где је и готово тридесет година након уједињења млади одлазе на запад земље.

Малу Дрејер, премијерка савезне државе Порање-Фалачка у којој се ове године одржавају централне свечаности поводом Дана уједињења, рекла је како су резултати избора и успех десних популиста "последње звоно на узбуну" етаблираним странкама да се више посвете побољшању ситуације на истоку земље.

"Ми можда заборављамо колики су терет промена својим леђима понели Немци с истока. Просечни грађанин западног дела земље те промене није осетио", рекла је Дрејерр у разговору за јавни сервис Баyерисцхе Рундфунк.

Према истраживању које спровело Слободни универзитет (ФУ) Берлин, привредна обнова источног дела земље стајала је до 2014. између 1,3 и 2 билиона евра с тиме да се та свота годишње повећава за око 100 милијарди.

Запослени у Немачкој издвајају 5,5 посто додатно од износа пореза на приход за тзв. порез солидарности.

Неки политичари са запада земље, посебно из подручја попут Рурске области већ годинама траже да се средства из пореза солидарности не усмерују искључиво на исток земље, него да се расподеле и на оне делове државе у којима је потребна хитна обнова инфраструктуре.