Курц је тако постао најмлађи канцелар у Аустрији и свету.

Полагање заклетве пред аустријским председником Ван дер Беленом протекло је уз бројне протесте у Бечу од којих је један одржан и испред његове канцеларије.

Преговори о новој влади изазвали су велику буру у Аустрији у последњих неколико месеци, имајући у виду то да ће у Влади бити Слободарска партија са крајње деснице позната по екстремним ставовима.

Полицији је било пријављено девет демонстрација које су организоване на различитим деловима центра града, да би се поворке на крају спојиле у центру, на тргу Хелденплац, недалеко од седишта владе и председника земље.

На протесте су позвали Удружење студената, удружење ђака, бројне левичарске организације, међу којима су биле и оне најекстремније чији су учесници дошли, и поред забране, закамуфликраног лица.

Учесници демонстрација, којих је било више хиљада, узвикивали су пароле против учешћа десничарске ФПО у новој влади и упозоравајући да се тиме "враћа фашизам" у Аустрију.

Могло се чути и да се против те владе треба борити на улицама, страјковима све док не буде свргнута.

Полиција је, због протеста увела зону забране приступа око владиних зграда у центру Беча, а ту зону обезбеђује око 1.500 полицајаца.

Иначе, са 31 годином Себастијан Курц постао је најмлађи председник владе не само у историји Аустрије, већ уопште у свету.

До сада је најмлађи аустријски канцелар био Леополд Фигл који је 1945. приликом полагање заклетве имао 43 године.

Уколико се Курц буде задржао на месту канцелара до година Фигла када је дошао на ту функцију, ушао би поново историјске анале, овај пут као шеф владе са најдужим стажом од Другог светског рата.

Тренутно рекорд по дужини стажа као канцелар држи Бруно Крајски, који је од априла 1970. до маја 1983. био на челу аустријске владе. Крајски је, када је први пут положио заклетву, имао 59 године.

Осим тога, одлазећи канцелар Кристијан Керн улази у анале као шеф владе са најкраћим стажом од свега годину и по.

Пре њега на месту канцелара са најкраћим стажом налазио се Алфред Гузенбауер, који је на челу владе провео годину и 11 месеци.

Курц је успео нешто што последњих деценија Народна партија (ОВП) на чијем је челу дуго није изборила.

Он је после Волфганга Ссисела други канцелар из редова ОВП од 1970.

Претходно, односно од 1945. године је у четири наврата ОВП постављала канцелара, али је потом од 1970. свих седам шефова владе постављала Социјалдемократска партија (СПО).