Франкфуртер Алгемајне цајтунг је у чланку питао “Коме одавати почаст, ратним херојима или њиховим жртвама?“.

"Један споменик који је крајем септембра подигнут у Београду, изазвао жестоке иритације између Срба и Хрвата. Ради се о бронзаној скулптури која у природној величини приказује, по српском виђењу, сасвим посебног хероја рата у Југославији: реч је о Милану Тепићу, мајору Југословенске народне армије, којом су доминирали Срби, који се крајем септембра 1991. дигао у ваздух заједно са складиштем муниције у једној касарни у близини севернохрватског града Бјеловара. Приликом изазивања те експлозије он је са собом у смрт повео и више својих српских колега и неколико хрватских војника. Па ипак је Тепић убрзо након тога проглашен националним херојем. У Србији су током више година у више места по њему назване улице, а понегде и постављене спомен-плоче са његовим ликом, као на пример у његовом родном месту Козарској Дубици, где се од 2012. на дан његове смрти, 29. септембра, одржава комеморација. То место се налази на северу Републике Српске која је по њему назвала и једно војно одликовање."

Ове новине даље наводе да се Тепић уклапа у "дугу традицију српске ратне културе у којој војни губитници често због своје спремности на жртву буду проглашавани, барем моралним, победницима и којима се указује част мученика."

Помиње се да Тепић није само "трагични јунак", него да је са собом у смрт повео и више других људи, да српска страна говори да је притом погинуло "ништа мање од 200 Хрвата", док Хрватска говори о 11 мртвих.

Франкфуртер Алгемајне цајтунг помиње и оштру реакцију Хрватске која је чин српског мајора назвала "сулудим" те да је откривање споменика уз присуство министра обране Александра Вулина "доказ да Србија није у стању да се суочи са својом агресивном улогом" у крвавом распаду Југославије.

Даље се наводи и да је министар спољних послова Србије, Ивица Дачић хрватској влади пребацио "неизлечиву болест анти-српске хистерије" те да је Београд уз то Хрватима пребацио "слављење хрватских терориста из емигрантских кругова, који су у другој половини 20. века изводили убилачке нападе на представнике југослвенских власти у иностранству".

"Као пример Срби наводе случај Мире Барешића (1950-1991). У спомен на њега је 31. јула 2016., на годишњицу његове смрти, у далматинском селу Драгама подигнут бронзани споменик, који га приказује како војнички поздравља".

Франкфуртер Алгемајне цајтунг подсећа да је Барешић 1971. у Шведској убио југославенског амбасадора Владимира Роловића те да се 1991. вратио у домовину и погинуо "под неразјашњеним околностима". Наводи се да је приликом откривања споменика Барешић називан "борцем за слободу, националним јунаком и 'хрватским витезом'", али да су хрватски интелектуалци и бивши социјалдемократски премијер Зоран Милановић (2011. до 2016.) критиковали "култ око тога терористе"