Српске народне пословице на слово З

 

1. За бриге је тешко чувати лепе девојке.
2. За добрим се коњем бат чује.
3. За злато рђа не пријања.
4. За један добар дан много се злих претрпи.
5. За кишу и смрт не треба Бога молити, сами ће доћи.
6. За мајстором гора плаче.
7. За невољу бабу воде, кад девојке не находе.
8. За невољу и медвед играти научи.
9. За непријатељем ако и мислиш не говори зло.
10. За путника добро, за чобанина зло.
11. За старим не ваља уз брдо ићи.
12. За чисто злато рђа не пријања.
13. Заборавност је знак лењости.
14. Завадио би два ока у глави.
15. Завуко се црв у роткву, а до њега репа.
16. Заједничком коњу, грбава су леђа.
17. Заклела се земља рају да се сваке тајне знају.
18. Заклео се као Циганин у луку.
19. Закрвавио очима ко дивљи петао.
20. Залуду је зачина, кад није начина.
21. Залуду ми је бисер, кад врат откида.
22. Залуду се човек чува, ако га Бог не чува.
23. Занат је у невољи храна.
24. Зао је комшија велико зло.
25. Зао ум, готов судзар крмача зна за боље?
26. Затворен дуга не плаћа.
27. Зашто враг много зна? Зато што је стар.
28. Збори право па седи где ти драго.
29. Зван дому не суди.
30. Зид руши влага, а човека брига.
31. Зима не тражи лепоте, него топлоте.
32. Зима уједа без зуба.
33. Зла се година може на штапу прескочити.
34. Зла је ћуд највеће зло на свету.
35. Златан ланац слободу не пружа.
36. Злато је чисто и у прљавој кеси.
37. Злато се у ватри пребира, човек у невољи.
38. Зло брзо дође, а полако прође.
39. Зло је ко не зна а учити се не да.
40. Зло се злим тера.
41. Злоба једе душу као рђа гвожђе.
42. Злом браву зао паша не гине.
43. Зна Бог чије масло у кандилу гори.
44. Знам ја у коју ногу храмљем.
45. Зна свиња шта је диња.
46. Зна се злато и у ђубрету.
47. Зрела воћка сама пада.