Српске народне пословице на слово У
У Бога су ноге вунене, а руке гвоздене.
У Бога су пуне руке.
У богата на глас, у сиромаха на част.
У варен пилав, не треба воде сипати.
У великим рекама велике се рибе хватају.
Увече триста, ујутру ништа.
У гладним очима сваки је комад мали.
У град кад хоћеш, из града кад те пусте.
У двору као и на двору.
У добра домаћина гости разлуђени.
Удовица се и на коња пење, а све вели нећу.
У жене је дуга коса, а кратка памет.
Уз сува дрва и мокра изгоре.
У задње се нема рашта ни у цркву ходити.
У какво коло дођеш, онако и играј.
Уклони се пијаноме као и лудоме.
У ког је нож, у тог је погача.
У ког су овце, у тог је и планина.
У коло кад хоћеш, из кола кад те пусте.
Укубурио као ђаво на плиткој води.
У лажи је плитко дно.
У лажи су кратке ноге.
Улар с коњем иде.
Умиљато јагње две овце доје.
У месту слепих, онај са једним оком види много.
У млађега нема поговора.
Уморној лисици и реп досађује.
У мраку је свака крава црна.
У мутној се води риба лови.
У невољи не треба плакати, него лека тражити.
У подне свећу палити.
У попа би ваљало да су и прасад мудра, а у њега и деца луда.
У попа је дубок џеп.
У ратара црне руке, а бела погача.
У рату је боље коња на непријатељски плот свезати.
У свакој кући има дима.
У сваком житу има кукоља.
У сваком хлебу има мекиња.
У своје воће кад ко хоће.
У сну дошло, у сну и отишло.
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.
Уста затвори, а очи отвори.
У стара глава, у млада снага.
У стара крвника нема новог пријатеља.
У старом душманину, нема новог пријатеља.
У стидљива слепца празна торба.
У стиду гине и чојство и јунаштво.
У тврда оца крадљива деца.
У текућој води муљ не лежи.
У туђем никад нема свога.
У туђем оку види сламку, а у своме греде не види.
У туђој кући кнез, а у својој јеж.
У туђој кући свашта види, а у својој ништа не види.
У туђој руци увек је комад већи.
У циганке је црн образ, ал је пуна торба.
У црној земљи бело жито роди.
У ћоравој земљи и слепи коњи пролазе.
У шуму дрва носи.
Уз мало може бити доста, а у доста мало.
Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде.
Ум царује, а снага кладе ваља.
Умро ко ради, умро ко не ради.
Утопљеник се за сламку хвата.
Уздај се у се и у своје кљусе.
Учење је светлост.
Учиниш ли зло, не мисли да ће те зло мимоићи.
Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.
Ушима, а не очима ваља се женити.
Само регистровани чланови могу да остављају коментаре
ПОСТАНИ ФАЈТЕР! УЧЛАНИ СЕ!