Српске народне пословице на слово С

 

1. С великом господом није добро трешње јести.
2. С добошем се зец не лови.
3. С једним оком може цар бити.
4. С једним богом на хиљаду злотвора.
5. С једним колачем се може сто миља проћи, а са сто колача једна.
6. С ким си такав си.
7. С коња на магарца.
8. С каквим си до подне, онакав си од подне.
9. С туђим добром добар бити.
10. Са будалама расправљати је губљење времена.
11. Са ког дрвета воће пада, не ваља га трести.
12. Са лудим се не ваља шалити.
13. Сад јаја кокодачу, а кокошке ћуте.
14. Сад се људи не калуђере, да се спасу, већ да се напасу.
15. Са два или три човека још можеш причати, а људи су већ разуздана руља.
16. Са свима лепо. ни са ким искрено.
17. Са својим и пиј и једи, али ништа не мешај.
18. Сабљу паши коња јаши па се у бој спремај.
19. Сакрио се у мишију рупу.
20. Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
21. Сачувао те Бог са рогатим се бости, и са ћелавим се чупати.
22. Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита.
23. Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође.
24. Свугде је добро, али код куће је најбоље.
25. Свађали се врапци око туђе проје.
26. Свак испред своје куће нек помете.
27. Свак за се козе пасе!
28. Свак је себи најближи.
29. Свак на своју воденицу.
30. Свак по себи суди о другоме.
31. Свак себе воли.
32. Свак се бије да добије.
33. Свака бака под свој котао пуше.
34. Свака болест има свој лек.
35. Свака батина има два краја.
36. Свака будала има своје весеље.
37. Свака вода је с потоцима јака.
38. Свака журба је спора.
39. Свака је шала пола истине.
40. Свака је крава ноћу црна.
41. Свака квочка је на свом гнезду јака.
42. Свака књига има своју судбину.
43. Свака крава своје теле лиже.
44. Свака мука за времена, а срамота завека.
45. Свака птица своме јату лети.
46. Свака камена глава, једним ударцем чекића се разбија.
47. Свака служба своју плату иште.
48. Сваки је домаћин у свом дому владика.
49. Сваки је петао на свом буњишту јачи.
50. Сваки је почетак тежак.
51. Сваки попа у својој књизи вешт.
52. Сваки циганин свога коња хвали.
53. Свако зрнце песка мисли да пустиња без њега не може да постоји.
54. Свако има права колико има моћи.
55. Свако је своје среће ковач.
56. Свако по себи суди и о другима.
57. Свако ће се пиле својим зрном задавити.
58. Свако чудо за три дана.
59. Сваком злу смрт је лек.
60. Сваком своја невоља.
61. Сваком своје лепо.
62. Сваком своје треба.
63. Свакоме се своје чини најлепше.
64. Сваком ће доћи по један црни петак.
65. Свачија је сила до времена, а божија до века.
66. Свачију слушај, али своју сматрај.
67. Све теже претеже.
68. Све се променило до воље Божије.
69. Свекрва се не сећа да је и она једном снаха била.
70. Свећа је свећа, ако је слепац и не види.
71. Сви гледају откуд извире, а нико не гледу куд понире.
72. Свиње се кољу међусобно, али како курјака виде сви се сложе на њега.
73. Сви се свати наједоше, а кум се превали.
74. Своје не пуштај, а туђе не прихватај.
75. Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
76. Свуда пођи, кући дођи.
77. Седи с миром, док није било с чиром.
78. Седи с миром, кад ти нико на реп не стаје.
79. Сиромах човек и од глади спава.
80. Сиротињо, и Богу си тешка.
81. Сиротињо и селу си тешка.
82. Сиромаштво и кашаљ, не дају се сакрити.
83. Сирће прво своје буре гризе.
84. Сит гладном не верује.
85. Ситом трбуху и добар хлеб није угодан.
86. Сит поп и попов ђак који много једе попу мио није.
87. Скуп више плаћа, а леп даље иде.
88. Слабо слови, али добро лови.
89. Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.
90. Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
91. Слађа је и милосна реч, него немилосна милостиња.
92. Слађа смоква преко плота.
93. Слатко је папати, ал је горко плаћати.
94. Слепца за пут и будалу за савет, не ваља питати.
95. Сложна браћа и у петак месо једу.
96. Служба није дружба.
97. Слути слуто, наслутићеш.
98. Смрдљиво буре и најбоље вино поквари.
99. Смрт не пази ни старо ни младо.
100. Снага на уста улази.
101. Сну колико ни псу, не ваља веровати.
102. Соко перјем лети, а не мозгом.
103. Спала књига на два слова.
104. Споља је гладац, а изнутра јадац.
105. Споља леп, изнутра слеп.
106. Спрам свеца и тропар, спрам анђела и крила.
107. Срећан је онај који седи у својој кући.
108. Срце оће, а дупе клокоће.
109. Срдитом попу празни бисази.
110. Сребрно је лепо, а позлаћено још лепше.
111. Сребрно седло не чини добра коња.
112. Срећа је као птица у кавезу: кад је једном пустиш, више је нећеш ухватити.
113. Средња је срећа најбоља.
114. Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
115. Срећан је онај који седи у својој кући.
116. Стара коза радо се лиже.
117. Стара човека не питају шта те боли, већ шта те не боли?
118. Стари вук, пасја спрдачина.
119. Старије је јутро од вечери.
120. Стари људи поготово деца.
121. Старци боље на далеко виде.
122. Старост је болест од које свако умире.
123. Стару врећу мучно је закрпити.
124. Старца ваља слушати, али за њим не ходити.
125. Сто људи, сто ћуди.
126. Страх је већ пола несреће.
127. Страх чува винограде.
128. Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.
129. Стрпљен, спашен.
130. Сувој земљи и слана је вода добра.
131. Сунце на исток, а Бог на помоћ.