Српске народне пословице на слово К
Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
Кад Бог даје срећу не пита чији си син.
Кад Бог хоће некога да казни, најпре му одузме срећу.
Кад видим онда ћу и веровати.
Кад грми, свак се за себе боји.
Кад девојке нема, добра је и баба.
Кад идеш вуку на част, поведи пса са собом.
Кад је воље и зло иде на боље.
Кад је глава луда, све тело страда.
Кад је добре воље, свега је.
Кад је преша: ђе си Пеша? кад није преша: оклен си Пеша?
Кад је рат, нико ником није брат.
Кад је највише стрвине, онда највише пси бесне.
Кад лажеш, крећу ли ти се зуби.
Кад лажеш тако лажи, да и ти мислиш да је истина.
Кад легнеш значи - предао си се.
Кад лисица придикује, пази добро на гуске.
Кад матор пас лаје, ваља видети шта је.
Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
Кад највише грми, најмање кише пада.
Кад са лукавим човеком посла имаш, пази на себе.
Кад сви повичу пијан си, лези и ако ниси.
Кад се једе и пије, онда је доста пријатеља.
Кад се прасе наједе онда корито превали.
Кад се сиромах међу богате помеша, ваља нешто и за њега да прионе.
Кад се сложе и слаби су јаки.
Кад си у колу, ваља да играш.
Кад султан назебе, раја кија.
Кад се човек ни у шта не разуме, може се све да прихвати.
Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
Кад човек нема свога добра, туђе зло премеће.
Када те живот гађа камењем, на теби је хоћеш ли изградити зид или мост!
Какав поздрав онаки и одздрав.
Какав старешина, таква сва општина.
Како дошло онако и прошло.
Ки да се свака ишчешљана уда!?
Ко беседи шта хоће, мора слушати шта неће.
Ко брзо суди, брзо се и каје.
Ко вара на тесту, вара на сваком месту.
Ко високо лети, ниско пада.
Ко воли да ради, дабогда му се о глави радило.
Ко два зеца вије, не улови ниједног.
Ко дете сувише воли, упропасти га.
Ко добро почне, он је на пола радње.
Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.
Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
Ко зна не зја.
Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.
Ко јарца за рог вуче, њему је тешко.
Ко је јачи тај тлачи.
Ко је много патио, много је и запамтио.
Ко једанпут слаже, други пут му се не верује и кад истину каже.
Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.
Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
Ко лупежа крије, бољи ни он није.
Ко љети хладује, зими гладује.
Ко људе не слуша, ни човек није.
Ко ме лани био, ни сад ми није мио.
Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му.
Ко много збори - или много зна или много лаже.
Ко на звезде лаје, испашће му зуби.
Ко нагло почне, нагло ће и завршити.
Ко не чува мало, не може ни доста имати.
Ко не чува туђе, неће имати ни своје.
Ко нема сокола и кукавици се весели.
Ко нема среће у себи, неће је наћи у свету.
Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.
Ко није служио, не уме ни заповједати.
Ко носи, не проси.
Ко о чему мисли, о томе и сања.
Ко одгони мачке, ваби мише.
Ко пита не скита.
Ко пева, зло не мисли.
Ко полако иде, пре ће кући стићи.
Ко прати туђ посао, свој заборавља.
Ко пре девојци, његова је девојка.
Ко пре седла, пре и јаше.
Ко прст да и руку ће дати.
Ко ракију вечера, воду доручкује.
Ко рано урани, лако зеца улови.
Ко рат жели, код куће га имао.
Ко рукама мед меша, он прсте олиже.
Ко с врагом тикве сади, о главу му се разбијају.
Ко са псима леже, пун бува устане.
Ко свој може бити, туђ нек не буде.
Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
Ко се боји врабаца, нек не сеје проје.
Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.
Ко се једанпут ожеже и на хладно дува.
Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи.
Ко се на млеко опече, тај и у јогурт дува.
Ко се не мучи у младости, куку му у старости.
Ко се не стиди свога образа, неће ни мога.
Ко се не брани од гњида, браниће се од вашију.
Ко се овцом учини, курјаци га изједу.
Ко се пре обује, он и заповеда.
Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
Ко се рада боји, тај у беди живи.
Ко се речи не боји, не боји се ни батине.
Ко се са злим здружи, он се вазда тужи.
Ко се сели, тај се не весели.
Ко се туђем злу весели, нек се своме нада.
Ко се хвали сам се квари.
Ко сеје трње, не бере грожђе.
Ко се у бари дави, њему море не треба.
Ко се у коло хвата, у ноге се узда.
Ко се чува, и Бог га чува.
Ко спава хлеба не тражи.
Ко спретније тражи, лакше добије.
Ко старо љуби, данке губи.
Ко старо не крпи, ни ново не носи.
Ко ти велики дар да, он чека и велико уздарје.
Ко ти ископа око? Брат рођени! Одмах сам мислио чим је тако дубоко.
Ко тражи веће, изгуби и оно из вреће.
Ко туђ посао гледа, свој заборавља.
Ко ће наплести узица за туђих губица?
Ко у крчму иде, туђу децу храни.
Ко у млин уђе, брашњав изађе.
Ко у небо пљује на образ му пада.
Ко умије, њему двије.
Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује.
Ко хоће часно, не може ласно.
Ко чека и дочека.
Ко ће од чувара сачувати?
Ко шта има нек чува.
Ко шта тражи, наћи ће.
Ко шта узајми, оно ће му се и вратити.
Kад воћка сама пада, не ваља је млатити.
Кад човек спадне на просјачки штап, свак га се клони.
Кад човек умре, онда је ласно за њим свашта говорити.
Кад човек што изгуби, онда и у својим недрима тражи.
Какав је гост дошао, онакав му и пешкир дали.
Каква служба, онаква и плата.
Какво семе посејеш, онако ћеш и жито жњети.
Како дошло, онако и прошло.
Како ко зна, онако и пева.
Како оваца немам, паса не чувам.
Како оцу, тако и Шокцу.
Како право, тако здраво.
Како простреш, онако ћеш и лежати.
Како свирач свира, онако ваља и играти.
Како туђу кокош изједеш, одмах своју за ногу вежи.
Како одробиш, онако ћеш и кусати
Камен воденични боље меље, кад се често накива.
Kиша кад хоће падати, прво почне капати.
Клин клин избија, а секира оба.
Ко беседи шта хоће, мора слушати шта неће.
Ко високо лети, ниско пада.
Ко шта загризе, тешко оставља.
Кога није, без њега се може.
Кога су змије гризле и гуштера се боји.
Кога тишти тај и вришти.
Код комшије, трава зеленија.
Која кокош много кoкодаче, мало јаја носи.
Која се не рекне, она се не чује.
Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести.
Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
Која уста рекла, она и одрекла.
Која Црква не помаже, не ваља јој се ни молити.
Ко је готов на смрт, никад није роб.
Ко добра служи, онај се не тужи.
Kо држи за перчин, удара где хоће.
Ко је јачи, онај је и старији.
Ко је јунак? Ко надвлада своје страсти.
Ко је нагорео смрди.
Ko jeданпут слаже, други пут му се не верује, ако и истину каже.
Ко кривог жали, о правог се греши.
Ко купус сади, и крмачу храни, не боји се глади.
Ко лагано иде, далеко ће стићи.
Ко ласно верује, ласно се и превари.
Ко лети пландује, зими гладује.
Ко људе не слуша, није ни он човек.
Ко жали клин, изгуби потковицу.
Ко жену слуша, гори је од жене.
Ко захваљује, не мисли враћати.
Ко за чорбом вино пије, од њега не ваља савета тражити.
Ко зло седи, још горе мисли.
Ко зло чини, и дочекаће га.
Ко зло чини, нек се добру не нада.
Ко зна боље, широко му поље.
Ко има браду, и чешаљ ће наћи.
Ко има образа добро живи, а ко нема образа још боље живи.
Ko истину гуди, гудалом га по прстима бију.
Ко је себи душманин, како другом д абуде пријатељ?
Ko je слуга, није господар.
Ко кога двори, онога се и боји.
Ко много беседи, много и лаже.
Ко много дели ускоро ће и просити.
Ко много зна, много и пати.
Ко много прети, онога се не бој.
Ко може, и коњ му може.
Ко мудро ћути, лепо говори.
Ко не зна на ораху, не зна ни на товару.
Ко не може да плати, ваља да моли.
Ко не храни мачку, храни мишеве.
Ко не чува мало, не може ни доста имати.
Ко није видео цркве и пећи се клања.
Ко nишта не пробира, ништа и не добија.
Ko носи, не проси.
Коњ не личи ономе који га зна јахати, него ономе који га има.
Koња са магарцем не ваља поредити.
Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину.
Коњу и пушки не ваља веровати.
Ко поједе месо, ваља и кости да глође.
Ковач зато има клешта, да руке не жеже.
Кога Бог чува, њега пушка не бије.
Кога ваља молити, не ваља га срдити.
Кога тишти, тај и вришти.
Koje очи зло чине, оне и по свету гледе.
Које псето хоће да убију, повичу бијесно је.
Који је бог дао ово, даће и оно друго.
Који коња сламом храни, сам кола вуче.
Који се хрт силом у лов води, онај зеца не хвата.
Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.
Кокош пије, а на небо гледа.
Колико је низбрдица онолико је узбрдица.
Колико људи толико ћуди.
Коме Бог, ономе и сви свеци.
Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
Коме свијет кроји капу, онај иде без капе.
Ко ме једном превари, неваљао је човек, а ко више пута он је вредан.
Крв није вода.
Кривац се и сенке боји.
Крпеж и трпеж по свијета држе.
Крпи рупу, док је мања.
Крст на се, а прасе преда се.
Крсти вука, а вук у гору.
Kуд је вода прије текла, поново ће тећи.
Kуд је отишло јуне, нек иде и уже.
Куд је прт, ту је пут.
Куд је теже, онамо и претеже.
Куд ће вештица, до у свој род.
Кукољ ваља из корена ишчупати.
Купуј прво суседа, па после кућу.
Курјак кожом плаћа.
Курјак ако и длаку промени, ћуд никада.
Кус петао пиле довека.
Кућни праг је највећа планина.
Само регистровани чланови могу да остављају коментаре
ПОСТАНИ ФАЈТЕР! УЧЛАНИ СЕ!