Српске народне пословице на слово Д
Дабогда детету не било оно што му родитељи мисле.
Добро чини не бој се, зло чини надај се.
Да га човек пошаље по смрт, могао би се наживети.
Да има сира и масла и моја би мајка знала гибати гибаницу.
Да је кућа добра и вук би је имао.
Да је на пасју вољу, нигде коња не би било.
Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.
Да је стећи као што је рећи, сви би богати били.
Да је памет до суда, као од суда.
Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.
Дај ти мени друга за плакање, друга за певање је ласно наћи.
Да не боле, не би се ране звале.
Да нема носа, пасао би траву.
Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
Да није сиротиње, не би сунце грејало.
Да падне на леђа, разбио би нос.
Да се права истина позна, треба чути два звона.
Дај више одмора језику него рукама.
Дала баба пару да се ухвати у коло, а после две да се пусти.
Далеко од очију, далеко од срца.
Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође.
Данас везир, сутра резил(осрамоћен, обрукан).
Данас јесмо, а сутра нисмо.
Данас у злату, сутра у блату.
Данас човек, сутра црна земља.
Дарован колач често у грлу запне.
Дарованом коњу у зубе се не гледа.
Да су бољи гости, била би боља и част.
Два лоша убише Милоша.
Два лешника, ораху су војска.
Два љута камена, добро брашно не могу млети.
Два пута мери, а трећи крој.
Двапут зине – трипут слаже.
Две се рибе на истој ватри пеку, па једна другој не верује.
Девојка која жури на састанак већ је закаснила.
Длаку на четворо цепа.
До суда ко крвници, од суда ко браћа.
Добавио се ки ћелав капе.
Добар глас далеко иде, а зао још даље.
Добар еспап(роба) ласно купца нађе.
Добар поп до смрти се учи.
Добар посао се сам хвали.
Добар човек увек остаје почетник.
Добра жена поштује мужа, па да је као певац.
Добра жена празну кућу чини да је пуна.
Добра крава се и у штали прода!
Добра није где се паметни не слушају.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добра чељад увек посла нађу.
Добре комшије подижу цену кући и добром имању.
Добро је кашто и паметну жену послушати.
Добро је ласно заборавити, а зло никада.
Добро је тешко видети, а лако се позна.
Добро јело само се нуди.
Добро ми је и бољем се надам.
Добро обрађена земља никад није јалова.
Добро се не позна док се не изгуби.
Добро се само хвали.
Доброг је вина и киселица добра.
Добром коњу не треба мамуза.
Добру човеку све добро стоји.
Договорена је најбоља.
Док је Бога и добрих пријатеља, ничега се не треба плашити.
Док дете не заплаче, мајка га се не сећа.
Док дете не падне, не може научити да хода.
Док живиш, доликује ти да се надаш.
Док је леђа, биће самара.
Док је медведу гњилих крушака не боји се глади.
Док је раје и мука, биће и хајдука.
Док је среће није штете.
Док је човек здрав и вода му је слатка.
Док је шиба танка, треба је исправљати.
Док липа цвета, препуна је пчела.
Док памет дође, благо прође.
Док паметан тражи ћуприју, будала прегази поток.
Док пушка не пукне, чути се не може.
Док сви кажу 'Е вала!' - оста глава ћелава.
Док се један не отегне, други се не протегне.
Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
Док се муке не намучи, памети се не научи.
Док се човек дима не надими, не може се ватре угрејати.
Док се човек чува, и бог га чува.
Док срце не заболи не може око заплакати.
Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.
Доста је кад бију.
Доцкан је онда штедети, кад нестане.
Доћи ће и мени Божић.
Доће сунце и пред наша врата.
Дошли гости да оглођу кости.
Драгом често опраштај, себи никад.
Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
Држи се као пијан плота.
Држи се новог пута и старог пријатеља.
Друго доба, друге ћуди.
Другом на вољу, а себи на невољу.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
Дуг је зао друг.
Дуг неплаћен, грех неопроштен.
Дужан кесе не веже.
Само регистровани чланови могу да остављају коментаре
ПОСТАНИ ФАЈТЕР! УЧЛАНИ СЕ!