Међутим, број реакција изненадио је многе.

Лавина коментара, осуда и критика на лични рачун Ђиласа, његовог досадашњег рада и позадине истицања кандидатуре за аналитичаре, осим слабости напредњака и социјалиста, значи и њихов страх од резултата који би бивши градоначелник могао да оствари.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да су реакције СНС и СПС знак страха и да њима несвесно Ђиласу дају на значају и признају његову снагу.

"Чак и за познаваоце српских политичких прилика, била је изненађујућа ова хистерична и готово неконтролисана реакција из редова владајуће коалиције на саму најаву могућности да се Ђилас укључи у трку. Нема практично никога ко игра било какву улогу у актуелној власти, а да се у последња 24 часа није најстрашнијим речима и увредама обрушио на Ђиласа - а што, рекао бих, највише говори о готово ирационалном страху који власт има од његове кандидатуре", наводи Вукадиновић.

Политиколог Никола Младеновић за Данас каже да прве реакције на озваничење кандидатуре Ђиласа подсећају на добро познате технике медијске антипропаганде у Србији у протеклих неколико година.

"То су листом аргументи ад хоминем против личности опозиционара. То је социјални популизам у којем се противници брендирају као "тајкуни". То је претежно негативна кампања према такозваној "бившој власти", уместо показивања, веома слабих, резултата садашње власти. Ово је само увод у кампању која ће се извесно тек интензивирати. Она ће вероватно бити беспоштедна, као што су и председнички избори показали", указује он.

Према његовим речима, и власти и опозицији јасно је да ће резултат у Београду утицати на власт у Србији.

"Губитак главног града би био неприхватљив за коалицију на власти из више разлога. Она се до сада ослањала на механизме подређивања правосуђа и независних агенција, ограничавање јавне дебате, на формалне и неформалне видове економских притисака на грађане и привреду. Губитак главног града би у значајној мери ограничио моћ власти. Не само да би тиме била освојена формална моћ, већ би опозиција била у бољем материјалном стању, људи би били охрабрени да демонстрирају своје незадовољство стањем у Србији и проширио би се потенцијални домен медијских слобода. Штавише, пад до сада високе популарности власти би имао потенцијал да ослободи латентне сукобе који већ тињају у владајућим странкама. Због овога ће странке републичке власти мобилисати све своје потенцијале да ограниче претњу", сматра Младеновић.