Тужилаштво је жалбом затражило да ослобађајућа пресуда буде поништена и да Шешељ буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и осуђен на 28 година затвора.

Алтернативно, тужиоци су жалбом затражили да Шешељу буде поново суђено.

У одговору, Шешељ, који се бранио сам, затражио је да жалба тужилаца буде одбачена, а ослобађајућа пресуда потврђена.

Шешељ је раније апелационо веће суда известио да "нема намеру да учествује, ни на који начин, у процесу пред Хашким трибуналом" и да се "у Хаг неће враћати добровољно" са привремене слободе на коју се у јесен 2014. пуштен због болести.

Лидер радикала је, у одговору на жалбу, нагласио да "не намерава да долази у Хаг ни на изрицање правоснажне пресуде", најављено за први део 2018. године.

За расправу о жалби Тужилаштва, суд у Хагу је Шешељу, стога, поставио заступницу по службеној дужности, америчку правницу Колин Роан, која, међутим, неће имати право да се изјашњава о суштини процеса, већ само да штити процедурална права оптуженог.

Неправоснажном пресудом, Шешељ је ослобођен оптужби за прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање, као злочине против човечности.

Хашко тужилаштво је у жалби оценило да је ослобађајућа пресуда Шешељу "неразумна" и "необразложена", што је био и аргумент судије Латанци.

По Тужилаштву, првостепено веће је пропустило да размотри многе важне доказе, да се изјасни о кључним питањима и да наведе на којим је правним прописима засновало ослобађајућу пресуду.

Многе грешке које су судије починиле у потпуности обезвређују читаву првостепену пресуду, тврде тужиоци.

Као најзначајнију грешку, тужиоци су навели закључак из пресуде да, упркос обиљу доказа, у Хрватској, Војводини и БиХ није било није било систематских и раширених напада на цивиле.

Такође, првостепено веће је, по тужиоцима, погрешило када није одбацило, већ усвојило Шешељев аргумент да није било прогона цивила, већ да су они бежали из ратних зона и да су аутобуси којим су превезени били обезбеђени као "хуманитарни гест".

Тужилаштво је нагласило и да су судије потпуно занемариле доказни материјал о постојању удруженог злочиначког подухвата у којем је Шешељ учествовао, не размотривши доказе о обрасцу злочина и намери коју је Шешељ делио са осталим учесницима.

Тужилаштво је оценило и да је првостепено веће погрешно протумачило чињенице, због чега је цео поступак непрописан и правда није задовољена.

Жалбу тужилаца на ослобађајућу пресуду Шешељу разматраће апелационо веће којим председава амерички судија Теодор Мерон, који је и председник судског Механизма, правног наследника Хашког трибунала.

Хашки суд је, раније, Шешељу оставио могућност да у расправи учествује из Београда, посредством видео везе, уколико не буде желео да путује у Хаг.

Уколико не буде присуствовао расправи, суд ће Шешељу дати могућност да на тужиочеву жалбу одговори у року од 10 дана пошто прими записник са заседања на српском језику.

Хашки трибунал је Шешеља у новембру 2014, пре изрицања првостепене пресуде, пустио на привремену слободу због тога што је оболео од тумора на јетри.Шешељније присуствовао изрицању првостепене пресуде.