Према мишљењу Тобија Вогела, Јункер је поступио недипломатски. У интервјуу за Радио Слободна Европа Вогел истиче да ће овакав приступ имати обесхрабрујући ефекат на оне земље које се налазе на самом почетку процеса, попут Босне и Херцеговине и Косова.

"Истина је, наравно, да су Србија и Црна Гора лидери пошто су најнапредније у приступним преговорима, стога је и логична претпоставка да ће он бити наредне земље које ће се придружити ЕУ", казао је Вогел.

Тако је, како објашњава, настала ситуација да се сада има де факто датум за Србију и Црну Гору, а то је 2025. година, због чега ће сва пажња бити усмерена на њега, а не на квалитет демократије.

"Мислим да је било непотребно да се Србија и Црна Гора издвоје именом у односу на остале. Он (Јункер) је могао да их спомене као најнапредније земље, без директног именовања, што би било мало дипломатичније. Једноставно је могао да каже да је чланство отворено за све тренутне и потенцијалне земље кандидате. То би било охрабрујуће за оне земље које заостају јер постоји разлог због чега неке земље заостају, попут Косова или БиХ. Разлози за заостајање неће нестати преко ноћи. Издвајање Србије и Црне Горе као лидера јесте порука да ће оне земље које заостају вечно остати иза њих", сматра Вогел.

Он додаје и да ЕУ нема другу страрегију према Западном Балкану осим проширења.

"Постоје неки паралелни процеси које ЕУ подржава попут Берлинског процеса или преговора између Приштине и Београда….Међутим, у политичком или стратешком смислу, не видим да ЕУ има неки други приступ осим проширења. Оно што треба да се деси је да се ЕУ упита како може помоћи овим земљама да значајно реформишу домаћи систем, правосудни, економски или социјални систем, како би оне постале боље земље. То би водило скоро аутоматски ка њихом претварању у много кредибилније кандидате за чланство", закључује Вогел.