Одавно нам је постало јасно да је Вучић као онај клинац са локалног баскет терена или школског дворишта кога вршњаци уништавају од зајебавања, што уплакан пешачи ка кући, проклињући дан када су га мама и тата исписали из старе школе.

Е, онда на том путељку који води до куће угледа неколико малишана, доста млађих од себе, те му кроз цело тело прострују некаква чудна жеља, неки снажан нагон. Гледајући млађе и ситније овај малтретирани дечечић схвата да би по некаквој уврнутој логици било сасвим нормално да своје сузе наплати, тако што ће дечици лупити неки шамар или чвргу. Чисто да и он осети како је то наћи се са друге стране. 

Све ово је донекле нормалан развојни пут једног силеџије. На крају заврши као локални пијанац испред трафике у крају, и свима лепо. Осим што је овај силеџија постао нацонални симбол и председник целе једне државе, каква год она била. 

Сви бисмо очекивали да је у међувремену променио своје идиотске примитивне навике, те да је еволуирао у ону врсту подмуклих зликоваца који своје копмлексе лече на неком вишем нивоу. Али до сада смо схватили да су сва наша очекивања далеко од реалног. 

Након што нас је Хрватска испонижавала и ишутирала на све могуће начине, ми смо као држава, одлучили да узвратимо. А како смо то урадили?

Позвали смо дечицу из суседне нам земље у комшијску посету, а онда их бацили Вучићу на рупу. Чим су га видела како вреба као лешинар, дечици је све било јасно. Онда је почео да их преслишава као да су министри у српској влади. У почетку су се деца добро држала, док их је чика Алек решетао којакаквим питањима на које она не знају одговор, тихо ликујући над патњама новог усташког нараштаја. Јер, будимо реални, Вучић длаку мења, али сваког Хрвата сматра Усташом. 

Дечица су у чуду посматрала како се њихови другари зноје и мешкоље док одговарају чика Алеку Србину, молећи Господа да они не буду следећи. Све док на ред није дошао малени Тино. Њега је Алек испрескакао момачки. 

Објаснио му је и да Ријека није клуб,а да Хрватска није држава и да Загреб може да га дућка Београду. Укратко, Алек се малом Тину осветио за све Олује и Крајине, за Маскимир и за Јасеновац. Мучн је било и гледати. 

Тино је насмејао све присутне када је на Вучићево питање за кога навија, одговорио: "За Ријеку!".

"Тино, мораш да нађеш неки већи бољи клуб да навијаш - да буду Звезда или Партизан, мало већи клуб од`Ријеке, Динама, Хајдука- значи или Звезду или Партизан", рекао је Вучић.

Он је рекао Тину како рачуна на њега да ће убудуће да воли Београд колико и Ријеку.

"Тино да ти кажем нешто, на простору бивше Југославије, а и шире од тога, Београд је лепши од свих осталих градова и то уверљиво. Већи је од Загреба два и по пута, скоро три Загреба стану у један Београд, пет Сарајева стану у један Београд. Рачунам да је Београд твој град исто колико и Ријека и таман да волиш највише Београд и Ријеку", рекао је Вучић.

Прикладно, нема шта! Браво председниче! Нека си показао том малом Томпсону како Србин воли земљу. Неће он нама да блокира границе и диже таксе. Иди Тино, и пренеси овим вашима како Алек дере јарца.