Зидојче цајтунг се на примеру Косова пита – да ли сецесије ишта доносе, преноси "Дојче веле".

Удружења ветерана ОВК желе да парламент још једном одлучује о оснивању Специјалног суда за њихове злочине и нема сумње да ће прикупити потребних 10.000 потписа, пише швајцарски "Ноје цирхер цајтунг".

У анализи Андреаса Ернста, дописника тог листа из Београда и једног од најбољих познавалаца Балкана међу новинарима који пишу на немачком, стоји да су ветерани помоћ добили са самог врха – од председника Хашима Тачија. Он је рекао да је Европска унија великим притиском издејствовала формирање суда. Управо је Тачи 2015. године уз велике муке натерао своју партију да у парламенту прихвати формирање суда који ове године почиње са радом у Хагу.

Сада је, каже Тачи, доста "сервилности" Косова и уступака међународним актерима. Време је, додаје, да се окончају одређене стране мисије које остављају утисак да је Косово незрела земља. Објаснио је да су му западне амбасаде дале обећање да, ако се Суд оснује, следе визна либерализација и дозвола за формирање сопствене војске. Али Запад је, каже, прекршио дату реч. Представништво ЕУ демантује постојање таквог договора.

"Логичније је једно друго објашњење за Тачијеву фрустрацију: Косово је у потпуној политичкој блокади. Десет година након проглашења независности изградња државе је још недовршена, а међународно признање није потпуно чак ни у оквиру ЕУ. Осим тога, визни зидови још увек деле земљу од два милиона становника од ЕУ, зидови који у међувремену не постоје ка Украјини или Грузији. Огорчење се може разумети, али је дебакл великим делом домаћи производ", пише Ернст.

Као услов за визну либерализацију и даље фигурира разграничење са Црном Гором као и споразум о нормализацији са Србијом.

"Постоји широк отпор договореном оснивању Заједнице српских општина коју многи Косовари виде као одбијају као опасно страно тело на својој територији."

"Неспособност косовских политичара да премости ровове и понуде се Западу као конструктиван партнер довела је у многим европским престоницама до промене схватања косовског питања. Испарила је слика о покрајини коју Београд тлачи. Раније су се Косовари према својима менторима готово увек показивали макар вербално послушним, а сада се све више показују својеглавим. Негативне осећаје у престоницама буди и фијаско мисија ЕУ које, упркос огромним финансијским средствима, ни политички ни економски нису поставиле земљу на ноге."

"Наспрам тога Србија наједном изгледа добро. Њен моћни председник чврсто држи дизгине у земљи, од опозиције ни трага ни гласа. Александар Вучић је помогао Европљанима још при савладавању избегличке кризе. Сада, на њихово олакшање, хоће да макар де факто прихвати косовску независност. Његов флерт са Москвом непогрешиво привлачи пажњу Берлина и Брисела: од недавно Београд преговара о још два поглавља са ЕУ. Србија је одједном склизнула у неуобичајену улогу доброг момка. Већ је то довољно да се објасни дубока косовска фрустрација", закључује Ернст у Ноје цирхер цајтунгу.