Новинарка БИРН Валери Хопкинс, написала је текст који је објављен у "Вашингтон посту", а која Вучићев нови трик види много реалније него већина гласача у Србији. 

Замислите да сте веома добро позициониран лидер једне балканске земље, који суверено влада својом партијом, и одлучили сте да утврдите своју позицију и останете на власти, тако што ћете полако подривати демократске институције које су грађене деценијама након пада комунизма. Већ сте започели са притисцима на медије, застрашивањем политичких противника и ерозију ситема поделе власти. 

Али постоји проблем: Док све ово радите покушавате постанете чланица Европске уније, што би умногоме подигло вашу популарност код гласача. Али, то се неће десити, одсим ако не уверите Брисел да сте либерални демократа, који поштује различитости и вреднује принцип толеранције. Шта учинити?

У случају Србије - за премијерку ћете именовати младу ЛГБТ жену, школовану на западу. У сваком случају, то је оно што је учино председник Србије Александар Вучић. Поставља се питање да ли ће ико овакав потез схватити озбиљно?

Мандатарка Ана Брнабић (41), нема никакве везе са политичким партијама нити је икада била изабрана на неку функцију. У политику је ушла прошле године, када ју је Вучић именовао за министарку локалне самоуправе и државне управе. Иако би Вучићева председничка улога требал да буде претежно протокалорног карактера, јасно је да он још држи узде власти. То је и сам наговестио када је рекао да ће "Ана Брнабић бити фокусирана на економске проблеме" док ће бивши премијер Ивица Дачић бити одговоран за "кључна политичка питања". Парадоксално, Дачић, као и Вучић, који је своју каријеру започео као сарадник Слободана Милошевића, има историју хоомофобичних изјава. 

Србија, која је постала кандидат за чланицу ЕУ 2012. године, али и даље задржава јаке везе са Москвом, је друштвено веома конзервативна земља: Тек нешто мање од половине испитаника је у анкети 2012. године изјавило да је "хомосексуалност болест коју би требало лечити". Парада поноса која је одржана 2010. године у Београду завршена је након ескалације насиља, када је повређено скоро 150 људи, које су напали анти-геј демонстранти. Следећа парада није дозвољена све до 2014. године. Последњих година ова манифестација се одржава под обезебеђењем великог броја полицајаца. Чак 5.000 њих задужено је за обезбеђивање руте којом се крећу учесници параде. 

Вучићев избор ЛГБТ мандатарке је похваљена у свим западним медијима и дочекана са одобрењем међународних дипломатских званичника. Али нису ви посматрачи ове представе прихватили вест без скепсе. Неки од њих тврде да је ово покушај Србије да убеди запад у своје поштовање европских вредности, маскирајући тренд све већег ауторитаријанизма.

Од када је номинована од стране председника, Брнабићева је наилазила на велики отпор и у самој владајућој партији, управо због своје сексуалне орјентације, и неколико дана је потврда њеног избора за премијерку била неизвесна. Међутим, Вучић је обезбедио довољну подршку да обезбеди њен избор. Ипак, многи сумњају у њене могућности да се избори са задацима који су пред њом. 

Коен Слутмекерс, експерт за Србију, са "Квин Мери универзитета у Лондону", сматра да је ова номинација последњи пример председникове стратегије, коју је назвао "тактичка европизација" којом лицемерно показуе залагање за такозване "западне вредности", док са друге стране урушава све демократске норме. 

"Именовање Ане Брнабић за премијерку је покушај да се одобровољи Европа и добије још један поен код европских комесара и дипломата, које ће на овај начин уверити да он (Вучић) и није тако лош, ако је именовао једну геј жену за премијерку Србије", каже Слутмекер. 

Имајући у виду слабост опозиције, "Еврократе" виде Вучића као најбитнију политичку фигуру у Србији, и још увек сматрају да је он "фактор мира и стабилности" у региону. Многи од креатора европске политике виде некада грубе националисте Балкана као једине који могу спровести неопходне рефроме које захтева Европска унија. Флоријан Бибер, директор "Центра за источноевропске студије" у Грацу овакав приступ назива "стабилитократијом". 

У случају Србије, европски лидери као приоритет стављају преговоре о веома деликатној теми, о Косову, чију независност Београд још увек не признаје, али и "одвајање" Београда од све већег регионалног утицаја Русије. Али, овакво полагање свих нада у само једну особу може се показати као ризично и штетно по демократију, и већ је довело до тога да, иначе про-европски орјентисани Срби, постају огорчени на евроспки блок. 

Вучић је у петак приредио инаугурацију, коју су из његове странке упоредили са сахраном Јосипа Броза Тита. На сахрани доживотног председника Југославије било је 38 лидера земаља из целог света, који су на тај начин одали пошту лидеру Покрета несврстаних. Такво балансирање између истока и запада је веома популарно у српској јавности, што Вучић и сада покушава да опонаша. 

Очекује се да ће Ана Брнабић положити заклетву 30. јуна, али уз много мање помпе. Један српски сајт је прилично добро сумирао очекивања од нове премијерке чланком под називом, "42 ствари које ће се променити у Србији са геј премијерком". Поред сваког броја налази се паразан простор, осим поред броја 42, поред кога стоји реч - "НИШТА".