Говорећо ванредној скупштини ПСГ која је одржана у суботу и на којој није прихваћен предлог да се расправља о оставци Саше Јанковића коју је лидер покрета понудио, Шкоро је рекао да тамо где се одлуке доносе акламацијом "делује тужно".

"Једногласне одлуке имамо на сцени у владајућој коалицији тако да је то јако тужно, јако чудно за покрет који се зове слободних грађана. Као прво не позовете човека који је оснивач покрета и који је до јуче био члан Председништва, неко ко је помогао да покрет опстане", истиче Шкоро.

Он подсећа да је суштина његове оставке, коју је поднео недавно, у начину доношења одлука у покрету.

"Живимо у држави у којој се један човек пита за све, знамо како се тај човек зове. Кад то кажете, ви сте страни плаћеник, мрзитељ или домаћи издајник. Кад кажете у покрету или Саши Јанковићу то исто онда сте 'вучићевац'. Модел култа личности који је на сцени не може се укинути стварањем другог", каже он.

Шкоро додаје да се "наопаки режим" не може мењати тиме што ћете "прикривати ствари или радити сличне ствари које ради режим".

"На друштвеним мрежама људи који се залажу за слободу медија ођедном су устали против мог гостовања на Н1. Зашто? Шта то њима смета? Нико не жели да промени суштину, чим дирнете у суштину сви су јединствени - и власт и опозиција. Ја сам четири године на нишану власти, прогоњен. Сад кад желите да кажете да ни ово није добро и да на овакав начин нећемо моћи ништа да урадимо, ођедном вас прогони и опозиција", истиче он.

Шкоро каже да све што је написао у образложењу своје оставке говорио на Председништву покрета.

"Јанковић је рекао да ће променити неке ствари, да ће покушати. Сви чланови знају да све оно што је тамо написано је тачно и да су ствари још десет пута горе. Проблем је што они то неће да решавају", сматра Шкоро и додаје да је очекивао да ће покрет истински променити Србију.

Према његовом мишљењу, Јанковић је престао да буде најбоље решење за Србију одмах по председничкој кампањи.

"То су видели људи много пре мене који су њему били блиски, који су му много помогли. Они су то видели и повукли се. Са основног Председништва, на првој изборној скупштини, остао је само Саша Јанковић. Како је могуће да од Апела 100 њих 80 нема, већином нису ни хтели да се прикључе покрету, а сад су се и они који су били активни повукли. Како је то могуће?", пита се Шкоро.

Наводећи конкретан пример, Шкоро каже да док покрет организује трибину о слободи медија супруга Саше Јанковића држи састанак са члановима Председништва и залаже се за цензуру - да не говоре људи из других странака.

"Да сам знао пет одсто ствари које сад знам никад не бих учетсвовао у кампањи, никад не бих потписао Апел 100 нити био члан покрета и Председништва", тврди он.

Шкоро сматра да је ћутање погрешан начин.

"Побркали смо појмове. Основ демократије је да се не може ћутати. Не можемо променити ништа ако радимо у покрету исте ствари које ради ова власт. Јанковић је на председничким изборима освојио 600.000 гласова, али је заборавио да је кишобран био Апел 100, да је погонско гориво били Демократска странка, Нова странка и Локални фронт. Како је могуће да је све то нестало?", пита се Шкоро.