По наводима ЦИНС, градоначелник Београда добијао је упозорења јер није пријавио да је пренео управљачка права у фирми коју је поседовао, због касног достављања извештаја о имовини и приходима након што је постављен за члана Управног одбора Клиничког центра Србије као и због слања нетачних и непотпуних података о имовини.

"Управо због сумње у намерно непријављивање имовине и прихода или давање лажних података, Агенција за борбу против корупције поднела је од 2010. године 63 кривичне пријаве против функционера широм Србије али у случају Малог то није учинила", навео је ЦИНС.

Подсећајући да је за кривично дело непријављивање имовине или давање лажних података о имовини запрећена казна затвора од шест месеци до пет година, ЦИНС је навео да је професорка филозофије Миљана Голубовић, против које је Агенција за борбу против корупције поднела кривичну пријаву 2015. године јер није на време пријавила смањена примања, морала да плати казну од 40.000 динара.

Одговарајући на питања ЦИНС, Агенција за борбу против корупције је навела да "не постоји законска могућност да се функционеру коме је једном изречена мера упозорења у другом поступку утврђивања повреде Закона о Агенцији изрекне тежа мера, односно мера јавног објављивања препоруке за разрешење или мере јавног објављивања одлуке о повреди".

"Из Агенције додају да је због тога у Нацрту новог закона о Агенцији за борбу против корупције предвиђено да се у оваквим ситуацијама може изрећи тежа мера попут препоруке за разрешење. Усвајање новог закона касни више од три године", навео је ЦИНС.