Управо таква ситуација биће и на инаугурација нашег председника. 

Србија се дави у (његовим) говнима, а он прави свечану параду илити другу по реду инаугурацију у последњих месец дана.

"У фазону, радим за два човека, има да направим две инаугурације. На првој је била ова сиротиња, изнео сам неке погачице и бајате переце, мало ђускали стискавац са овим мојим пајтосима са трибине и тутањ! Мислим, није ни била нека журкица, више као нека седељка. А сад има да пршти кад ми бане екипа из Јевропе. 

Кога сам звао? Ма нема кога нисам звао! А ко ће да дође? Мислиш, оно стварно да дође, баш баш дође? Пааа.. оно... као..биће Миле! Њега знаш, он је цар, мајстор шлифа и добре атмосфере.

Звао сам ону плаву Хрватицу, знаш ону што ме сваки пут надува кад хоћу да испаднем шмекер? Ма она бре што сам се налазио на мосту са њом, па јој понео оно цвеће, кад смо били у "Све за љубав". Биле камере, цео фазон.. Е да! Мислим, пази, "либо је цкура", тако се каже код њих "боли ме рука", али видећу преко ортака да је нацимам да сврати, барем онако на "Бљесак". 

Бануће и онај Кинез што сам му као дао железару да је он као извади из проблема, па ми он дао оне бушне гумењаке да се  играмоп војске. Не, не тај, он је био једном ономад, три дана, а кажу он нигде не остаје толико. Велика нам част бре била! Сад ће пошаље неког његовог комшију, што живи поред њега. Не баш поред њега, али тамо где му живи од зетове сетре баба, па њене шурњаје стрина. Е па њен кум. Тачније, његове јетрве ортак. Ма да бре, високи званичник. 

Еди? Неће. Ма тебра, питао, молио, кумио - неће! Ко га јебе, зваћемо Сергеја да палимо екипу да је дошао Рама. 

Киза ми се не јавља на телефон. Па каже, био сам безобразан, курчио сам се по Македонији, олајавао га, па се он надркао. Ал' послаћу Лазанског да га мало притегне. 

Влада ме звао, смарао да дође. Ма, молио ме. Који дилетант. Истриповао батица да је председник Русије, шта ли? Ја сам звао Рогозина, он је много готивнији лик, баш је мудо тамо у Русији. Он ти је тамо главни. Мислим, пази, рекао сам ја и Влади да дође, али мало касније, кад буде боља атмосфера, кад се гости опусте. Пошто он долази са оним миговима нашим, што нам је поклонио да имамо да вратимо флаше у радњу. А бучни у пичку материну, распадају се, ма шклопоција. Сваки пут кад дође преплаши ми кера, овог мог Вучка. Он се сав обрадује, упишки се мукица. Толико воли Владимира да сам му на кућицу залепио његов постер. "

Суштински, онако међу нама, да се не лажемо, на инаугурацији ће бити само онај који тог дана нема ништа у планеру. Чак и званичници који тог дана имају заказаног зубара, преглед простате или лоботомију ће пре да оду код доктора него да дођу код Алека. 

Али биће Миле...