Извештај о имовини прошао је кроз Прво основно тужилаштво, Више тужилаштво у Београду и Тужилаштво за организовани криминал.

Према документима из Првог основног тужилаштва, у које је КРИК имао увид, закључено је да Вулин није намерно дао лажне информације да би прикрио податке о имовини, већ је направио "пропуст" јер "није прецизно определио начин стицања средстава на основу којих је купљена имовина", а тужилац сматра да тај пропуст није кривично дело.

Пре Првог основног, извештај је био у Тужилаштву за организовани криминал које није ни испитивало да ли је новац проистекао из кривичних дела.

То тужилаштво саопштило је и да случај није у њиховој надлежности јер је Вулин у тренутку куповине стана био посланик, уз појашњење да се они баве само оним функционерима које је поставила Влада или Скупштина.

Ни Више тужилаштво се није позабавило "тетком из Канаде" - рекавши да је о случају већ одлучило Тужилаштво за организовани криминал.

И оно је саопштило да није надлежно за то.

Када је реч о спорном стану, Вулин је Агенцији за борбу против корупције прво пријавио да је новац за стан обезбедио продајом претходног, али је утврђено да то није могуће – стан у Новом Саду продао је за 38.000 евра.

Он је затим испричао другу верзију - да је око 205.000 евра позајмио од супругине тетке из Канаде.

Агенција је утврдила да ни то не може да буде тачно, јер новац није уплаћен на рачуне Вулина или његове супруге, нити је пријављено да је донет у Србију.