Како преноси Центар за истраживачко новинарство Србије, пет пријава се односи на садашње или бивше председнике општина, а остале су против судија, директора јавних предузећа и установа и других функционера.

Агенција је тако члана Скупштине друштва хотела Славија Ранка Вујовића пријавила за период док је био члан Скупштине привредног друштва Дипос, државног предузећа за издавање некретнина.

Вујовић је за ЦИНС рекао да није ни знао да треба да пријави имовину коју има у Црној Гори, те да није био упознат са Законом о Агенцији јер је доселио у Београд тек 2010. године.

Током 2015. и 2016. године, Агенција је Вујовићу изрекла своју најблажу меру - меру упозорења - због неблаговременог подношења извештаја о имовини и приходима, а извештаје је поднела Пореској управи и Тужилаштву за организовани криминал.

Пореска управа је београдском Прекршајном суду поднела захтев за покретање поступка, док је Тужилаштво за организовани криминал извештај проследило Првом основном тужилаштву у Београду.

"Све нека поднесу, не могу из ове коже. Ја нисам ништа тајио, нити сам украо. Ја сам то фино њима доставио све. Што нисам знао, то је мој једини грех", рекао је Вујовић.

Кривичне пријаве Агенција је у 2017. години поднела и против некадашњег судије и председника Вишег суда у Шапцу Гојка Лазарева и против некадашњег судије и председника Привредног суда у Зајечару Горана Крстића.

Лазарев и Крстић су још 2016. доспели у жижу јавности јер су ухапшени као осумњичени за кршење других закона. Против обојице се поступак води пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду.

Чак осморо од 15 функционера с кривичном пријавом из децембра 2017. и раније су се оглушили о Закон о Агенцији, неки и више пута.

Међу њима је бивши вршилац дужности помоћника министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Зоран Лазаревић. Пре кривичне пријаве добио је меру упозорења, а у октобру меру јавног објављивања одлуке о повреди закона.

Лазаревић за ЦИНС каже да није био упознат са Законом о Агенцији, па тако није ни знао да треба да пријави имовину при ступању и одласку са функције на којој је провео шест месеци: "Нисам ја то урадио из неке намере да нешто прикријем, нема шта ја ни да кријем".

Од почетка 2010. године до краја 2017. године Агенција је поднела 77 кривичних пријава против функционера. Од 47 окончаних случајева, тужилаштва су одбацила 31 пријаву, а према тренутно доступним информацијама није познато да ли су сви правоснажно окончани, навео је ЦИНС.