Нисам ухватио целу серију, али сам гледао прву сезону, а прича иде отрпилике овако: 

Он је као неки султан у некој измишљеној земљи у којој сви живе у кућицама од чоколаде и све је савршено сређено и фино. И као, има неку жену, али је никад нико није видео, али као сви се праве да је то скроз нормално. 

Међутим, султан се заљубљује у принцезу са острва Лезбос, која је дошла да му помогне да он ојача ионако прејаку земљу. И све је то лепо и красно, али има један малени проблем. Принцеза воли секе, а султан је познат као неко ко је такве у доба своје радикалне шеријатске владавине третирао по систему - сабљом преко врата. 

Али од тада је прошло неколико дугих година, султан је променио своје ригидне ставове, своју земљу усмерио ка цивилизацији, покушавши да направи царство слично оним модерним царствима на западу Европе. А не да му је добро ишло. Толико су га волели сви, од његове раје до владара западних земаља, који су често преваљивали дуге путе не би ли дошли да му изљубе ципеле. И ту има пар неких сцена секса у ком султан дахће и стење док га ови са запада нешто "нагнавају", али мало је вулгарно, па сам ту премотао. 

Е сад, овај султан је хтео да ту лепу дјеву Брнабу од Лезбоса постави за султанију, па да умре! Али, остатак његовог царства није био тако образован и елоквентан и космполитски орјентисан. Чак је и породица султанова кумила и молила да не узима дјеву Брнабу за султанију, да ће се цела земља смејати, да ће нас Бог проклети, итд. Није њима заиста сметала чињеница да лепа Брнаба воли жене, јер је у то време по царству било доста баханалија, нема ко није општио са ким.  

Онда дође султан на генијалну идеју. Договори се он са својом породицом и већем стараца, те се нађоше под Палмом.

Он им рече, "Слушајте мудре главе једноумља - од сада ћете ме на сва уста нападати и опањкавати, говрити како грешим, како урушавам углед земље узимајући Брнабу за султанију. Викаћете како овој земљи треба послушна и породична домаћица а не развратна блудница. Ја ћу пак говорити како је наша земља развијена и модерна, како овде сви имају иста права (смех у позадини), како нећу одступити ни педаљ, док Брнаба не буде моја султанија". 

Један се одважи па упита, "Зашто господару?"

Истог трена откотрља му се глава и паде испред султанових ногу. 

"Зато што ће, кад већ морам да се правдам, народ онда мислити како у нашим редовима и даље постоје остаци старога радикалног шеријата, како нисмо заборавили на породичне вредности и патриЈотизам, како нам се мишљења разликују (смех у позадини). На крају ћемо наравно урадити како ја кажем, Брнаба ће бити султанија, ви ћете рећи како сте погрешили, а ја ћу да вам опростим што сам вас понижавао по чаршији. Због тога ће нас и владари европејских земаља додатно ценити, мислећи како код нас и даље постоји демократска расправа и дискусија, те да нисам деспот, за шта су већ почели да ме оптужују. Наравно, и султанија ће онда занавек бити захвална што сам се ја борио противу свих вас, како бих њу устоличио. Сваки пут када ми буде противречила ја ћу јој то поменути, те ће морати да ћути. А онда ћу да јој увалим ону 'артију да стави параф на оцепљење оног парчета земље, оно доле што већ деценијама ложимо људе да је наше, да је свето, већ сам и заборавио како се зове. "

Тако се и десило. Они као опањкавали, бранили, он као одбијао да попусти, па чак и фамилију своју натерао да се праве како мисле другачије од њега. После пар дана Брнаба је стварно постала султанија, страни владари насели на причу да је у земљи демократија и слобода, народ ко народ, прогутао и тражио још, и ето. 

Јесте мало развучена прва сезона, али није досадно. Удубиш се мало, па не чујеш ни стомак како ти крчи, ни децу како ти плачу. Не смета ти ни што комшију хапсе, ни што ти мајку бију у превозу, ни што сваког дана рмбачиш као магаре за све мању лову. Само буљиш у серију, свакога дана и живот ти пролети а да ни не приметиш.