У захтеву који је достављен 16. октобра 2017. године, стоји да је анализом извештаја о трошковима изборне кампање Српске напредне странке, чији је кандидат на изборима био Александар Вучић, Агенција утврдила да се одређени број особа појављује као давалац прилога странке у идентичном износу, наводи БИРН.

Агенцији је била сумњива учесталост трансакција као и уплата једнаких или заокружених износа. Сумња се да особе које су уплатиле новац нису "њиме располагале у тренутку давања прилога", као и да средства "потичу из нелегалних активности именованих, у које између осталих спада и сумња на прање новца". Осим Српске напредне странке, Агенција је тражила и проверу Народног слободарског покрета, чији је кандидат на изборима био Мирослав Паровић.

Они су, према извештају објављеном на сајту Агенције, за кампању ове године скупили нешто више од два милиона динара кроз 63 донације - 28 их је било у износу од по 30.000 динара, а 18 од по 40.000 динара. Допис Управи за спречавање прања новца је потписала директорка Агенције Мајда Кршикапа, која је на то место изабрана 6. септембра 2017. а већ 13. новембра је поднела неопозиву оставку.

Разлози за одлазак са функције након свега два месеца, остали су непознати до данас.

БИРН је средином октобра 2017. године објавио истраживање у коме је откривено да је скоро седам хиљада људи донирало напредњацима и њиховом председничком кандидату Александру Вучићу исти износ од 40.000 динара. У интервјуу за Инсајдер, председник Вучић је сумње у вези са донацијама СНС покушао да објасни кроз хипотетички пример, "Седимо нас двоје и буде ту и неки трећи човек. И ја кажем, ево ја хоћу да дам 800 евра, али не могу да дам 800 евра, дозвољено је мање. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку".

Ово би према Закону о финансирању политичких активности, било кривично дело, сматрају стручњаци.

Међутим, захтев Агенције могао би да остане без одговора, пошто из Управе за спречавање прања новца објашњавају да прање новца подразумева да је претходно учињено кривично дело из којег је проистекла имовина која је предмет "прања".

"Пошто у допису Агенције није било описано о којим нелегалним активностима се ради, а Управа није из достављеног дописа могла да изведе тај закључак, Управа није даље поступала по наведеном захтеву", наводи се у одговору БИРН-у.

С друге стране, уочи кампање за изборе 2014. године, Управа је проверавала донације Српској напредној странци, иако ни тада није утврђено кривично дело о пореклу новца. Тада су, као што је БИРН објавио у свом истраживању, закључили да је 135 особа готовински положило по 40.000 динара прво на своје рачуне, а одмах затим их пребацило на рачуне СНС.

Ови подаци су затим прослеђени Агенцији и постали су саставни део извештаја послатог Вишем јавном тужилаштву у марту ове године. Даље, пише БИРН, у иницијативи за покретање поступка контроле коју је Агенција послала Управи у октобру, она се управо позива на ово њено поступање из 2014. године.

Агенција за борбу против корупције је у августу тражила и од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да провери да ли је неко од донатора уједно и прималац социјалне помоћи. Током избора 2012. и 2014. године утврђено је да су новац странкама давали и они који су од државе добијали социјалну помоћ, што је будило сумње да су они само параван за праве донаторе.

Из Прес службе тог Министарства за БИРН су рекли да су Агенцији доставили податке које им је тражила, али нису хтели да одговоре да ли су пронашли неке нове случајеве могуће злоупотребе. Поред тога, Агенција за борбу против корупције није одговорила на питања БИРН-а да ли је Министарство утврдило да су постојале особе које су у исто време били донатори и корисници социјалне помоћи.