Петар Петровић Његош

 

1. У добру је лако добар бити,
   на муци се познају јунаци!
2. Ћуд је женска смијешна работа!
   Не зна жена ко је какве вјере;
   стотину ће промијенит вјера
   да учини што јој срце жуди.

3. Страх животу каља образ често.
   Ко на брдо, ак и мало, стоји
   више види но онај под брдом.

4. Очи зборе што им вели срце.
5. Тешко земљи куда прође војска.
6. Тврд је орах воћка чудновата,
   не сломи га, ал зубе поломи!
7. Свак је рођен да по једном умре,
   част и брука живе довијека.
8. Вук на овцу своје право има
   ка тиранин на слаба човјека;
   ал тирјанству стати ногом за врат,
   довести га к познанију права,
   то је људска дужност најсветлија!
9. Самообмана је убитачна и за људе и за народе.
10. Што људи хоће, то и време трпи.
11. Будале су с очима слепе
    које виде, а залуду виде.
12. Иза туче ведрије је небо,
    Иза туге бистрија је душа,
    Иза плача веље појача.
13. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
14. Без муке се песма не испоја,
    без муке се сабља не сакова!
15. Јунаштво је цар зла свакојега,
    а и пиће најслађе душевно,
    којијем се пјане покољења.
    Благо томе ко довијек живи,
    имао се рашта и родити!
16. Вјечна зубља вјечне помрчине
    нит догори нити свјетлост губи.

17. Мален свијет за адова жвала,
    Ни најест га, а камоли прејести!

18. Људи трпе, а жене наричу!
19. Чашу меда још нико не попи,
    Што је чашом жучи не загрчи;
    Чаша жучи иште чашу меда,
    Смијешане најлакше се пију.
20. Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
    Довести га к познанију права,
    То је људска дужност најсветија!
21. Страх животу каља образ често.
22. Ал’ је ђаво, али су мађије
    Али нешто теже од обоје:
    Кад је виђу ђе се смије млада,
    Свијет ми се око главе врти.
23. Што је човјек, а мора бити човјек!
24. Ја сам проша сито и решето,
    Овај грдни свијет испитао,
    Отрови му чашу искапио,
    Познао се с гркијем животом.
    Све што бива и што може бити,
    Мени ништа није непознато.
    Св’јет је овај тиран тиранину,
    А камоли души благородној!
25. Нико срећан, а нико довољан,
    Нико миран, а нико спокојан;
    Све се човјек брука са човјеком:
    Гледа мајмун себе у зрцало!
26. Бич сам божји за тебе исплетен
    да се стављаш шта си урадио.
27. Мед за уста и хладна пријања,
    а камоли млада и ватрена.
28. Покољење за пјесну створено
    виле ће се грабит о вјекове
    да вам вјенце достојне саплету
    ваш ће примјер учити пјевача
    како треба с бесмртношћу зборит.
29. Славно мрите, кад мрети морате.
30. Свијет је овај тиран тиранину
    а камоли души благородној.
31. У нас би крст одавно посрнуо, да није било мача који га је бранио.