Нов 12, 2017 | Аутор Фајтер / Агенције / од 12.09.2017. |
Млади који напуштају Босну и Херцеговину, Србију, Хрватску и Црну Гору у своју земљу вратиће се само ако им се осигура већа могућност за запослење и изградњу каријере, показали су резултати онлајн истраживања које је у периоду од јула до аугуста ове године спровео Институт за развој младих КУЛТ.
У истраживању је учествовало 720 испитаника из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске, старости од 15 до 35 година које су се већ одселиле из поменутих земаља у протекле три године или су покренуле процес исељавања с намером да у блиској будућности напусте своју земљу, пренела је сарајевска Н1 тв.
Према резултатима анкете, највише младих одселило је у Немачку, а затим следе Аустрија, Шведска, Словенија, Уједињено Краљевство, Ирска, Француска, Шпанија, Холандија, Чешка Више од 50 одсто младих у друге земље одлази самостално, више од 30 одсто уз помоћ родбине и пријатеља, док их мање од 10 одсто за одлазак користи услуге агенција за посредовање у запошљавању.
Око 80 одсто младих као разлог за одлазак навело је чињеницу да не виде да ће у њиховој земљи ускоро бити боље, односно да не виде властиту бољу будућност, а као разлоге наводе и "незадовољство узроковано политичком ситуацијом, присуство корупције, незапосленост, превелику заступљености националних, верских и ратних питања, те незадовољство послом и примањима".
У земљама у које одлазе, млади према подацима анкете очекују бољи образовни и здравствени систем, бољи животни амбијент, већу могућност запослења и бољу сигурносну ситуацију.
Више од 30 одсто испитаника не планира да се врати у своју земљу, док ће остали то учинити ако им се пружи могућност да у својој земљи имају квалитетнији живот.
На питање да ли је реч о породичном исељењу, близу 60 одсто испитаника одговорило је позитивно, више од 20 одсто да се њихове породице припремају за одлазак, док је око 10 одсто одговорило негативно.
Босну и Херцеговину највише напуштају грађани дефицитарних занимања као што су програмери, инжињери и грађевински инжињери, доктори и друго медицинско особље и висококвалификована радна снага.
Најмање два милиона особа пореклом из БиХ живи у иностранству, што је 53 одсто укупног броја особа које живе у БиХ (3.791.622).
БиХ напуштају и бројни доктори, специјалисти, фармацеути, медицински техничари и његоватељи, што за последицу има податак да БиХ тренутно има 200 доктора на 100.000 становника, што је мање од европског просека од 362 доктора.
Босна и Херцеговина сврстана је на 131. место од 133 државе у категорији одллива мозгова . (Светски економски форум, 2010.).
Од 1995. године, БиХ је напустило 79 одсто истраживача у подручју инжињеринга, 81 одсто магистара и 75 одсто доктора наука.
0 коментара на ову вест