Човек је рођен да ради, трпи и да се бори. Ко тако не чини, мора пропасти!
Не жалим што су други покрали моје идеје, али жалим што немају своје.
Да, истина је да ја увек предузмем више него што могу да остварим.
Мислити се може и без новца у џепу.
Природу не треба победити. Природу треба разумети!
Природа може постићи исте резултате на различите начине.
Инстинкт је нешто што надмашује знање.
Наше врлине и наши промашаји су неодвојиви, као сила и материја. Када се одвоје, нема више човека.
Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да je то дело једног Србина.
Практични успех идеје, без обзира на инхерентне могућности, завистан је о ставу савременика.
Наумио сам да сав свој живот посветим раду и с' тог разлога одрекао сам се љубави и друштва добре жене; а и више од тога.
Време не постоји.
Оставимо будућности да каже истину, и израчуна свакога према његовом раду и достигнућима. Садашњост је њихова, будућност, за коју сам озбињно радио, је моја.
Ниједно друштво не може постојати и развијати се без строге дисциплине.
Kада се природна жеља развије у жудњу, приближавање циљу иде огромним корацима.
Није велико зло ако студент погреши; али ако велики умови греше, свет ће скупо платити њихове грешке.
Наше мане и наше врлине нису одвојиве, као сила и материја. Ако се раздвоје, човек више не постоји.
Не постоји ништа што би могло привући људску пажњу и заслужује да буде предмет проучавања више него природа. Разумети њен огроман механизам, открити њене стваралачке снаге и знати законе који управљају њом је највећи циљ човечјег разума.
Какав је резултат ових истраживања, показаће будућност; али какви год да буду и до каквих принципа можда доведу, мени ће довољна накнада бити ако би касније било признато да сам допринео делом, колико год малим, напретку науке.
Кад посечем прст, боли ме: прст је део мене. Када видим да мог пријатеља боли, то боли и мене: мој пријатељ и ја смо једно.
Наш пут унапред је обележен пустошењем. Свуда је велики губитак времена, напора и живота.
Живот јесте и увек ће остати једначина коју није могуће решити иако садржи неке познате чиниоце.
Поносан сам што сам потекао из земљорадничког витешког народа, који је y непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог света, нарочито велике Америке.
Од свих "сила трења", она која највише успорава људски напредак је незнање, оно што Буда назива највеће зло у свету.
Ако не знате како, проматрајте појаве природе,она ће вам дати јасне одговоре и инспирацију.
Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једног Србина.
У сталној самоћи, ум постаје оштрији. Да би се мислило и проналазило, није потребна велика лабораторија. Идеје се рађају у условима одсуствa утицаја спољашњих услова на ум. Тајна проналазаштва је у самоћи.У самоћи се рађају идеје.
Кад би се сва мржња могла претворити у електрицитет, било би довољно енергије за цели свет.
Деловање чак и малих бића доводи до промена у целом Свемиру.
Мозак не води сталне записе, не сакупља знање. Знање је нешто слично еху који нарушава тишину да би оживео.
Мој мозак је само пријемник. У Свемиру постоји језгро из којег црпимо знање, снагу, инспирацију. Нисам проникао у тајне овог језгра, али знам да постоји.
Не требају ми модели, цртежи, експерименти. Када ми се рађају идеје, почињем да градим уређај у машти, мењам конструкцију, побољшавам га и укључујем. И потпуно ми је неважно да ли спроводим испитивања у мислима или у радионици - резултати су исти.
Је ли вам познат израз "не можете скочити изнад главе"? Ово је заблуда. Човек може да уради све.
Велика мистерија нашег постојања тек треба да се открије, може се испоставити да чак и смрт није крај.
Највиши циљ људског развоја је потпуна доминација свести над материјалним светом, употреба сила природе за задовољавање људских потреба.
Живот јесте и увек ће остати једначина коју није могуће решити иако садржи неке познате чиниоце.
Савремени научници дубоко размишљају уместо да јасно размишљају. Да бисте јасно размишљали, морате имати здрав разум, а за дубоко размишљање може се бити потпуно луд.
Kада сам био суочен са неким исцрпљујућим задатком, радио бих на њему и враћао се поново и поново док га не бих завршио. Тако сам практиковао дан за даном, од јутра до ноћи. Испрва је то захтевало снажан ментални напор усмерен против склоности и жеља, али како су године пролазиле, ово супростављање је слабило, и на крају моја воља и жеља постале су једно и исто. Такве су оне и данас, и то је тајна свих мојих успеха.
Колико људи ме звало сањарем, ругајући се мојим идејама, наш заблудели, кратковиди свет. Судиће нам време.
Свако треба да сматра своје тело непроцењивим даром од свих оних које највише воли, величанственим уметничким делом. Неописива лепота, тајна која лежи у замисли људског постојања толико је суптилна да је реч, дисање, поглед, чак и мисао могу да повреде. Неуредност која умножава болест и смрт није само самоуништавајућа, већ и невероватно аморална навика.
Интуиција је нешто што је испред тачног знања. Наш мозак поседује, без сумње, веома осетљиве нервне ћелије, које нам омогућавају да осетимо истину, чак и када је још увек недоступна логичним закључцима или другим менталним напорима.
Посекао сам прст и он крвари: тај прст је део мене. Видим бол пријатеља, и тај бол и мене боли: ми смо једно са пријатељем. И гледајући повређеног непријатеља, чак и онога за кога бих најмање жалио у целом Универзуму, ипак осећам тугу. Зар то не доказује да смо сви само честица једне целине?
Ово је проблем за многе проналазаче: недостаје им стрпљење. Недостаје им снага воље да раде нешто у својим умовима полако, прецизно и јасно, тако да тачно осете како ће то функционисати. Желе одмах да испитају прву идеју која им падне на памет, и као резултат тога, троше много новца и много доброг материјала, само да емпиријски утврде да раде у погрешном правцу. Сви ми правимо грешке и боље је да их правимо пре него што почнемо нешто да радимо.
Наш свет је уроњен у огроман океан енергије, ми летимо бесконачним простором са незамисливом брзином. Све се врти около, све се креће – све је енергија. Ми имамо тежак задатак – да пронађемо начине да извучемо ту енергију. Тада, извлачећи је из тог неисцрпног извора, човечанство ће кренути гигантским корацима напред.
Не правим цртеже, не правим макете. У глави креирам цртеж, по њему, мисаоно састављам уређај, тестирам га и пуштам у рад. За 20 година рада, резултати мисаоних испитивања и испитивања тог уређаја у радионици увијек су дали исте резултате.
Ово је парадоксално, али је истина, када кажу да што више знамо, то више незнајући постајемо у апсолутном смислу, јер тек кроз просветљење постајемо свесни својих ограничења.
Само регистровани чланови могу да остављају коментаре
