Мирослав Мика Антић

 

1. Људи се поштују речима, a воле ћутањем.
2. Стварност је стварнија ако јој додаш нестварног.
3. Нигде толико људи као у једном човеку. Нигде толико друкчијег као у истим стварима.
4. Људи те пaжљиво слушају, aл’ само свој глас чују. Зато им мање кажи. Људи су тек онда људи кад им се ништа не тражи, а много им се нуди.
5. Лепота тражења није у налажењу, него у нашој одлуци да тражимо.
6. И највећи je живот кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш.
7. Од два терета, прво преноси тежи, па ће ти друго тешко бити лакше за један већ савладани напор.
8. Чему на свету народи, ако постоје људи?
9. Своју снагу препознаћеш по томе колико си у стању да издржиш самоћу.
10. Ја хоћу да личим на себе.
11. Чему на свету народи, ако постоје људи?
12. Ако сад ниси ти, никад то нећеш ни бити. Није све у своје време, већ све у твоје време.
13. Па ако се и оклизнеш, некада, у животу не гледај то као пад у суноврат, него као пад увис.
14. После звезданих летова ваља имати место где можеш да се спустиш.
15. Да би надмудрио мудрост, однегуј вештину слушања.
16. И сад знам да је мудрије учинити корак ван себе него проћи милионе километара у својим грудима.
17. Сваки је тренутак истина, само што понеки има лажног човека.
18. Једна од основних разлика између обичних људи и оних који то нису, јесте и у томе што обични људи не виде разлику између људи.
19. Нема невидљивог, има само немоћних очију.
20. Једно је мислити о променама, а друго чинити покретљивост.
21. Кад неко мери дубину океана, зар забада штап тамо где му је доступно.
22. Лако је бити другчији међу истима. Течко је разликовати се од себе самог. 
23. Срце се нема да се има, срце се има да се да свима.
24. Треба прескакати небо. Имати највише жеље, па ће тако све што је мање само од себе бити прескочено. 
25. Не сањамо сви једнако и то никоме не смета. А зашто свима сметамо кад смо другачије будни?
26. Све је само толико велико, колико смо ми мали у себи. И све је толико мало, колико смо ми у себи велики. 
27. Нема на свету две исте среде, два иста уторка, два петка. Све нове љубави друкчије вреде, живи се сваки пут испочетка. 
28. Пред силом стојим, пред мудрости дрхтим, на колена падам само пред љубави.
29. Не бојим се ја зуба, зуби су мекши од усана. Зуби уједају за тренутак,, а усне за цели живот. 
30. У глави једног цвета има и блата и корења, па ипак мирише на светлост и мирише на ветар.