"Српски лексикографски портал заслужује да прво и почасно место у њему заузме Српски рјечник Вука Караџића", каже Снежана Петровић, научни саветник у Институту.

"Поред тога што представља један од темеља савременог српског књижевног језика, он је права енциклопедија српске материјалне и духовне културе", додала је она.

Дигиталним издањем "Вуковог Рјечника", Институт за српски језик САНУ укључује се у припреме за обележавање 200 година од његовог првог издања, а поред њега засад су у "Расковнику" и "Речник косовско-метохијског дијалекта" Глише Елезовића, "Речник говора јужне Србије" Момчила Златановића, као и "Рукописна збирка речи из Призрена" Димитрија Чемеркића. На платформи је тако укупно, како је објаснила Петровићева, 89.220 појмова. Сваки је прекуцан из штампаног речника и два пута лекторисан.

Могућности платформе демонстрирао је директор ЦДХН-а и председавајући Комитета националих координатора европске Дигиталне истраживачке инфраструктуре за уметност и хуманистику Тома Тасовац.

"Брига о српском језику код нас је углавном фокусирана на аспект писмености, који јесте важан, као и на одбрану од уплива туђица, док се много мање води рачуна о свему осталом што чини језичку културу, у чему су речници изузетно важни", нагласио је Тасовац.

За платформу, која ће ускоро бити доступна широј јавности, у завршној фази обраде су "Рјечник говора Прошћења" (код Мојковца) Милоша Вујичића и "Речник дубровачког говора" Михаила Бојанића и Растислава Тривунца. Интензивно се ради, како је рекла Снежана Петровић, и на напредном обележавању "Старословенско-грчко-латинског речника" Франца Миклошича, а у плану је и дигитализација "Рјечника из књижевних старина српских" Ђуре Даничића, "Речника говора Загарчана" Драга и Жељка Ђукића и "Тимочко-дијалекатског речника" Јакше Димића.