Динић је рекао суду да га је тог дана на мобилни телефон позвао некадашњи главни и одговорни уредник Студија Б Драган Којадиновић, који га је замолио да провери да ли је Ћурувија убијен, имајући у виду да је најближи.

Што не питате Којадиновића ко му је јавио, ја не знам ко му је јавио , рекао је Динић.

Од тренутка када га је Којадиновић позвао, до места убиства, Динић је рекао да се налазио у Косовској улици и да му је било потребно три минута, а да на улици и у хаустору у Светогорској није било живе душе , осим Ћурувијиног тела.

Видео сам да Ћурувија лежи лицем према земљи и да тече крв, а осим тела ништа друго нисам приметио , рекао је Динић.

Он је додао и да на месту убиства није било никога, осим два детета од 10-12 година, који су стајали мало више од места убиства и да су рекли да је неко отрчао у Комерцијалну банку.

Не знам ко су ти клинци, нити бих могао да их препознам сада јер су се вероватно и променили ликом. Рекли су да су отишли у Комерцијалну банку, а ко је отишао и зашто је отишао, ја не знам , рекао је Динић.

Динић је рекао и да је Ћурувија имао обезбеђење, али да их није никада лично видео.

Он је истакао и да је Ћурувију чак питао како му увек обију стан, када је на путу, а има обезбеђење.

Они су дежурали ноћу, а да ли су пратили Славка у кафане и на друга места, то не знам. Знао сам да има обезбеђење, али нисам их лично срео, рекао је Динић.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је живео. За његово убиство оптужени су начелник Државне безбедност  Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак. Курак је у бекству и за њим је расписана потерница, док се Ромић и Радоњић, налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора.

Оптужени су на почетку суђења негирали да су учествовали у убиству.