Када клијенти пропусте рок плаћања, компаније у просеку морају да чекају 50 дана за наплату, што је далеко најдуже у Европи, где се чека 21 дан. Испитаници указују на забринутост да се у наредне две године не може очекивати промена таквог тренда , рекао је на презентацији Иван Николић из Економског института.

Србија је у врху европске листе у проценту доспелих плаћања, где се сваки трећи рачун не плаћа на време, односно 31 одсто. Постоји велика корелација између кратких рокова и добре праксе плаћања код приватних купаца и приватни имају знатно краћи рок плаћања рачуна од пословних купаца , рекао је Николић.

Како је рекао, постоји велика разлика у навикама плаћања између приватних и пословних корисника. Приватни држе европски просек у измиривању својих обавеза на време, и то 79 одсто, а најбољу праксу у Европи показују при кратким роковима плаћања.

Пословни корисници, с друге стране, иако имају најдуже рокове плаћања у Европи, и то 46 дана, а упркос томе, налазе се на дну табеле по проценту измиривања својих рачуна на време - 67 одсто, а посебно лоша навика плаћања је приметна у сектору трговине.

Сваки трећи рачун у Србији, наводи Николић, није плаћен, или је плаћен са закашњењем, а нешто лошије навике плаћања у сектору су трговине, док, у Србији предузећа у просеку чекају више од месец и по дана на закаснела плаћања након истека рока плаћања.

Према његовим речима, најчешће последице лоших навика плаћања су инвестициони застој, што је навело 22 одсто испитаника и тешкоће у ликвидности, што је апострофирало 19 одсто испитаника.

С друге стране, на првом месту разлога лоше навике плаћања налазе се тешкоће у погледу ликвидности, 38 одсто, презадуженост 18 одсто, незапосленост - седам одсто, коњунктура шест одсто, те рекламација на услугу и намерно неплаћање, односно превара - по четири одсто.

Директор ЕОС Матрикс Јелена Јовић Милентијевић истакла је да се недовољно познавање уопште области управљања потраживањима од стране компанија и њене важности за ликвидност компаније провлачи као главни узрочник свих неплаћања кроз цело истраживање.

Она сматра да је круцијално за сваку компанију да прати своју финансијску стабилност, као и стабилност својих купаца, те да је спремна брзо да реагује уколико је та стабилност нарушена.

Наша општа препорука за све компаније у Србији је да посебну пажњу ставе на унапређење процеса управљања потраживањима, да праћење ликвидности купаца мора да се одвија и пре самог издавања фактуре, да ликвидност купаца мора да се прати и пасивним праћењем док је фактура у валути. Препоручујемо да се то ради на дневном нивоу , рекла је Јовић Милентијевић.

Она наглашава да, на дан истека валуте, уколико није дошло до плаћања, купац се мора контактирати да се утврде разлози неплаћања, а како је навела- постоје два основна разлога: немар самог купца и неликвидност.

Истраживање је спроведено на узорку од 200 руководиоца, о пракси плаћања њихових клијената, у зиму 2016. године, а спровео га је Ипсос за потребе компаније ЕОС Матрикс.