Николић каже да су од 2008. до 2016. суштински плате стагнирале и да је та стагнација од осам година последица и кризе и раста јавног дуга и потребе да се он смањује. Формално је плата у последњих 17 година била највећа 2008. године.

"Мартовска плата је већа за 0,6 одсто од мартовске плате прошле године - тим темпом за 97 година ће плата бити дупло већа" каже Николић и додаје да је плата била већа у еврима за 3,6 одсто, али да имамо и инфлацију у еврима која је 1,5 одсто".

Осврћући се на премијерова обећања да ће сви грађани до краја године живети боље и да ће бити повећане плате и пензије, Николић сматра да ће суштински бити неких побољшања у 2017.

"Ако решите да повећате плате у јавном сектору, онда то може да доведе до три последице: Можете да повећате БДП, што је сјајно - имаћете већу плату, из ње већу потрошњу, па ће из ње да дође до веће производње. Други ефекат је инфлација - да дође до раста цена, и трећи ефекат је раст увоза - јер немате довољно роба да домаћинства са већим платама опслужите, и она ће углавном тражити робу из увоза", каже Николић

"Мислим да се за осам месеци не може десити нешто битно, као што се ништа битно није десило у претходних осам месеци... То није рок који је у економији релевантан, ти краткорочни рокови су битни само у негативном смислу", оцењује Николић.

Он каже да је сам раст средњерочна категорија и да то подразумева око пет година - да, на пример, раст од четири одсто у року од пет година може да "помери ствари".

"Заиста мислим да је раст од четири одсто у Србији веома оптимистичан", рекао је Николић и додао да би лично био задовољан да раст у наредних пет година буде три или 3,5 одсто, нарочито ако се узме у обзир стагнација у протеклим годинама.

Што се раста тиче, каже да нема више великих иновација које вуку раст као раније. Оно што истиче је и старење популације, које подразумева и већа издвајања за пензијски и здравствени систем.

"Имамо мању стопу оних који траже посао као последицу тога што годишње изгубимо 45.000 људи, 36.000 људи више умире него што се рађа, и око 10-11.000 одлази у иностранство. Уз такву стопу, имамо све мању понуду на тржишту радне снаге", каже Николић

"Ми смо шампион по стопи људи који траже посао у Европи, наша стопа је далеко већа од земаља у окружења", наводи Николић. Он је оценио да су нам, што се тиче инвестиција, ниско плаћени послови судбина.

Николићева књига "Разбијање економских митова" је недавно изашла из штампе.