Трговачке марже више су код нас него у земљама у окружењу, тврде у Центру потрошача Србије и кажу неколико је чинилаца који на то утичу, пише "Н1".

- У свету су одавно схватили да је боље да се прода више робе за мању цену него да се она складишти што додатно повећава трошкове. С друге стране имате мало произвођача код нас, од тог произвођача до крајњег потрошача има четири или пет руку и сваки од тих посредника повећава цену - објашњава Маја Анокић из Центра потрошача Србије.

У сектору за трговину у Привредној комори Србије кажу да иако смо склони да говоримо о великим маржама - оне су ниже у Србији него у региону и Европи, а профитна стопа српских трговаца од 3,34 одсто, најнижа је у окружењу.

- Ми у Србији генерално имамо ниске профитне стопе и ниске марже у трговини из једног простог разлога. Куповна моћ наших грађана је на ниском нивоу и због тога трговци који су мост између произвођача и потрошача труде се да оптимизацијом свог пословања иду са што нижим ценама посебно код прехрамбених производа - сматра Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.

Најниже марже су на основне животне намирнице, од пет до десет одсто. За одећу и обућу крећу се од 30 до 40 одсто. За беби опрему и до 50 одсто док су за луксузну робу и до 100 одсто.

Шта све чини маржу? Она је збир свих трошкова које трговац има до стављање робе на полицу - радна снага, струја,вода, профитна стопа.

Иницијативу да се марже у Србији стабилизују или да се на неке производе ограниче, могла би да буде штетна за привреду, тврди Малиновић и подсећа да се према закону трговина одвија слободно.

- Њихова висина зависи од конкуренције на тржишту и колико ми имамо развијенију конкуренцију међу трговцима имаћемо ниже цене. Никакво ограничавање маржи не може довести до нижих цена она само може довести до несташица роба - закључио је Малиновић.

На питање зашто је нека роба скупља код нас него у другим земљама објашњење је следеће - логистички трошкови допремања робе у Србију већи су, јер као мало тржиште, добијамо веће рабате него оне који су на европском тржишту које има преко 300 милиона људи.