Српски научници не деле став с америчким колегама с универзитета у Колораду и Монтани, који су недавно изнели узнемирујуће податке - да ће успоравање Земљине ротације 2018. године довести до серије разарајућих земљотреса који ће убити најмање милијарду људи.

Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког сеизмолошког завода Србије, о овом катастрофалном сценарију да се ниједна озбиљна сеизмолошка институција на свету не бавим таквим предвиђањима, као што су то изнели амерички научници, и да не зна на основу чега су донели такав закључак.

Што се тиче наше земље, Драгичевић наводи да је сеизмичка опасност непромењена, а да опасност од земљотреса, према анализама, прети Копаонику, Свилајнцу, Александровцу, Краљеву, Јагодини, Крагујевцу, Лозници, Новом Пазару и Чачку, док је најнижа сеизмичка опасност у источној Србији и делу Бачке.

"Земљотреси се не могу предвидети, али на основу анализа могу се наслутити место и очекивани интензитет и магнитуде. Не може се предвидети дан кад ће се он догодити. Постоји висок ниво сеизмичке опасности на територији Србије. Реално је на овим просторима очекивати магнитуде и до 5,9 - највише шест степени Рихтерове скале, јер су се земљотреси те јачине већ дешавали. Карактеристика земљотреса је да се дешавају на местима где су се већ догодили у прошлости",објашњава Драгичевић.

Према његовим речима, какве ће последице земљотрес имати, осим од јачине, зависи и од тога да ли се догодио у руралној или градској средини, на којој дубини и удаљености објеката.

"Ако се земљотрес догоди у урбаној средини, на територији града, онда је сасвим другачије него да се догоди на пример у Мионици, у руралном делу. У највећој опасности су стари објекти, затим они који су грађени пре доношења прописа и приликом чије градње нису поштовани прописи, као и објекти који су лоше одржавани и лоше адаптирани", наводи саговорник.

Он додаје да једино на шта се може утицати јесу последице и сеизмички ризик.

"Сеизмички ризик зависи управо од рањивости објеката од отпорности и едукације становништва. Што се тиче сеизмичке опасности у Србији, она је увек иста и непромењена, сеизмичка опасност се не мења током геолошке историје", закључује Драгичевић.