Повод за реакцију Емира Кустурице, који је објављен на порталу "Искра", био је иступ немачке књижевнице Херте Милер, добитнице Нобелове награде за књижевност, која је на трибини одржаној у ЈДП "Логика 29. фебруара", одржаној у организацији амбасаде Немачке и Сајма књига, навела да су Срби сами себи нанели патњу и да је војна интервенција легитимно средство.

"После наступа књижевнице Херте Милер у Југословенском драмском позоришту, јасно је како су организатори Сајма књига направили грешку. Требало је да договоре са надлежним органима и списатељицу позову на војну параду, никако на место где се скупљају љубитељи књижевности. Због тога што се види да она преферира војностратешки пут до националног освештења, радијацију коју уранијумске бомбе остављају у простору и да не верује у ефикасност метарофе и књижевног израза", навео је Кустурица.

На трибини у ЈДП Милерова је рекла да "када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била подражена од друге". Немица је такође поручила и да "ко у девет година води четири рата и ко тако прагматично гради гробља као градове, он се не може стићи речима".

"Имао много начина да се сретнемо да Хертом Милер. Можда је, ипак, било најбоље да Милерову позовемо, неколико дана раније у Крагујевац. Тамо би је протокол натерао да положи цвеће на губилиште крагујевачких ђака и професора и што је најважније, морала би да ћути. После онога што је изговорила у ЈДП тако би било најбоље. Показало се, наиме, да када нобеловка говори речником војникиње, отме јој се оно што литература не трпи. У своје име и под фирмом Нобелове награде оправдава цивилне жртве. Додуше, све то чини, како каже, не због себе, него у нашу корист", написао је Кустурица.

Он даље наводи да Херта Милер умела и да уприличи предавање на тему "Утицај уранијума на освештење заблуделе Европске нације" и да је прикладније да је уместо на Сајам књига позвана на војну параду или Сајам аутомобила.

"Претпосављам да би у околностима војне параде отворила срце и поистоветила Совјетски савез са Руском Федерацијом , те покушала да нас убеди како је ослобађање Београда 1944. било релативно и како је дошло време за подизање нацистичким војницима. Не сумњам да би она до краја изразила своју хуманост констатацијом да су и они били људи. Окрени, обрни, по ономе што је изговорила је позоришту, она је хтела да каже "у стварности је све као и у фудбалу где на крају, у другом полувремену свакако победе Немци"" пише српски редитељ.

Опет понавља - грешка је што је Херта Милер позвана на Сајам књига "јер је наше гостопримство могла да осети и на Сајму аутомобила".

"Оно јесте да код нас има више посетилаца на сајму књига него аутомобила, али нашао би се ту неки њен обожавалац, који воли "мерцедес". Ту би попила искрени аплауз и уз неколико селфија осећала би се комотније. Замишљам Херту Милер крај "мерцедеса конвертибил", поносна као они војници који су умарширали у Београд априла 1941. након бомбардовања Београда, које је било много слабије, тврде стручњаци, њене колеге, од оног које је извео НАТО 1999. године",  цитат је из Кустуричиног ауторског текста.

Милерова је на трибини рекла да није разумела арогантан став Србије према НАТО, да је жалила што Северна алијанса није ушла у њену родну Румунију да свргне породицу Чаушеску, да Украјинцима треба дати оружје против Руса, да се надала демократизацији Русије али да је то Путин спречио.

"У времену када смо одрастали Херта Милер и ја (она је само годину дана старија од мене), пресудну улогу на мишљење, али и на свјетоназор нису играле идеолошке поруке које је она ископирала из времена совјетске окупације Румуније и изговорила у ЈДП. То су чиниле књиге и филмови. Може се претпоставити да смо у исто време читали Солжењицина и патили за заточеницима попут Десниса Денисовича. Када смо гледали "Благо Сијера Мадре" или касније Брус Лија, срце нам је куцало за прогоњеним или пониженим и по правилу смо стајали на страни слабијих. То су била времена када је реч била тврђава, а не курва, као данас. Херта Милер нас учи да је такво мишљење изанђало и чини се да као да се још увек рве са вампирима које до ње стижу у обличју Николаја и Хелене Чаушеску. Због те трауме она верује како су НАТО бомбе по Србији обезбедиле да се они никада неће вратити. Јер, да није тако и да има правде, Нобелова награда би уместо Херти Милер 2009. била уручена највећем живом аустријском писцу Петеру Хендкеу", закључио је Емир Кустурица.