Ако је веровати проценама које се темеље на подацима америчке Централне обавјештајне агенције (ЦИА), америчке Трговинске коморе, америчке Канцеларије за попис становништва и Међународне базе података, до 2050. године државе европскога југа и југоистока углавном ће постајати све празније, а земље европскога северозапада све попуњеније људима, пише Слободна Далмација.

Како пише Слободна Далмација, "пустиња" на југу не темељи се на претпоставци климатских промена, него на природним трендовима и најчешћим узрочницима сваке депопулације: исељавању, старењу и све ређем рађању становништва.

Према наведеним пројекцијама, Србија ће 2050. са пет и по милиона становника бити на самом дну европске лествице, с демографским падом већим од 33 одсто.

Већи губитак националнога корпуса у Европи предвиђа се само Литванији, Летонији и Молдавији, којима предстоје снажна исељавања и губици до 40 одсто становништва.

Хрватска ће, предвиђа ова прогноза, 2050. имати око 3.860.000 људи. Занимљиво је да се и за Босну и Херцеговину не прогнозира драстичнији мањак становника - процене пада крећу се око осам одсто.

Црна Гора ће такође имати мањак од осам одсто, а Македонија око четири одсто становништва.

Најнасељеније и очито најпожељније европске земље за живот за 30-ак година биће Ирска, Исланд и Луксембург, који ће порасти од 20 одсто па све до 33 одсто од постојећега броја држављана.