"Не желим да будем патетичан, али ово јесте потез очајника који не види други начин да заврши своју новинарску каријеру а да, у исто време, задржи макар минимум личног поштовања и достојанства неопходног да бих се осећао као човек, као људско биће", навео је Обрадовић у саопштењу са имејл адресе Врањских, дан након што је саопштено да после више од две деценије те новине престају да постоје.

Обрадовић је додао да новинарство и Врањске не може да одвоји од остатка свог живота и да не жели да се окрене на другу страну и тако згази по ономе за шта се све време борио, покушавајући да помери границе слободе и демократије у Врању и Србији.

"Нисам, на жалост, имао много упеха у томе. Ни ви ни ја. И време је да се суочимо са том чињеницом. Немам ни илузија да ће овај мој чин променити било шта у овој несрећној земљи огрезлој у непоштењу, аморалности, интелектуалној и професионалној проституцији. Не желим ни да изигравам хероја јер то и нисам, пре свега, јер се ужасно плашим за будућност моје, али и ваше деце. Али, још је већа бојазан да никако не могу да им помогнем. Не тражим ничију ни помоћ ни подршку. Чак ћу такве понуде сматрати лицемерним. Јер, онда када је то било смислено, наилазио сам на затворена врата", рекао је Обрадовић.

Он је додао да је то само поступак очајног човека, новинара, оца и супруга, који је немоћан да се суочи са реалношћу на коју се полако сви навикавају.

"Управо из страха да и сам не потоном у ту бесмислену свакодневицу и изгубим оно што ми је једино остало – људско и професионално достојанство – одлучио сам се на овај корак", додао је Обрадовић.

Оснивач Врањских је додао да нема и неће имати било шта да појашњава или додаје на ту тему и замолио јавност да поштује његову одлуку.