Сваки четврти грађанин мисли да не треба да постоји казна смрћу, док је чак 22 одсто неодлучно. Међу онима који подржавају смртну казну нешто је више оних који је одлучно подржавају - 30 одсто у односу на грађане који имају умеренији став (24 одсто).

Када је реч о демографским и другим карактеристикама становништва, примећују се одређене разлике у односу на старост, ниво образовања и регион у којем грађани живе. Тако, становници Србије који имају више од 60 година се у нешто мањој мери противе смртној казни, док они са завршеном вишом или високом школом имају знатно негативнији став према питању кажњавања смрћу од грађана са ниским образовањем.

Такође, Београђани предњаче у односу на грађане других градове са негативним односом према смртној казни.

"Поредећи резултате овог таласа истраживања са претходним таласом (септембар 2016. године), може се уочити да разлика готово да нема", наводи се у истраживању које је урадио Ипсос стратегиц маркетинг за 2017. годину. "Приметна је слаба тенденција пада подршке смртној казни (58 одсто у септембру 2016. године, наспрам 54 сада)."

Ипак, у истраживању се наводи да, посматрајући све податке о ставу према увођену смртне казне у заководавство Србије од 2007. до данас, може се уочити тренд повећања подршке. Тако је 2007. године свега 33 одсто Срба подржавало смртну казну.