"Када се погледа структура новинара који су нападнути, односно медија за које они раде, онда је мотив очигледан. Мотив напада је углавном да се застраше они медији који не пристају да ћуте пред неправилностима у друштву. Медији који се баве реалношћу очигледно нису добродошли", рекао је Светозар Раковић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије.

Од 1. јануара пријављена су четири физичка напада на новинаре, један на њихову имовину, 14 вербалних претњи, и 29 притисака на представнике медија. Сви случајеви су у предистражном поступку, осим две пријаве напада које је тужилаштво одбацило након што је утврдило да нема кривичног дела, наводи НУНС на основу података које је добио од надлежних тужилаштава.

Овакво стање, каже криминолог Добривоје Радовановић, врло је забрињавајуће.

"Ти напади ће да расту и даље уколико правосудни систем не реагује оштрим казнама. И уколико власти у Србији толеришу такве ставове. Мислим чак и да новинарска професија није довољно законом заштићена. Онда то све скупа даје такве резултате", сматра Радовановић.

Један од најжешћих напада на новинаре у последње време, подсећају у НУНС, био је у дану полагања председничке заклетве Александра Вучића. Тада су насилници физички насртали на новинаре који су били на задатку и гурали их испред Народне Скупштине у центру Београда. Иако су фотографије нападача објављене у штампи, до сада нема информација да је неко одговарао.

"То што смо тада могли да видимо заиста је језиво изгледало и шаље веома лошу поруку. Уколико не буде оштрих санкција за нападаче, бојим се да би то био путоказ за такво понашање према новинарима и за убудуће", напомиње Светозар Раковић.

Још један од упечатљивих случајева, када је у питању безбедност новинара, је недавно обијање стана новинарке Мреже за истраживање криминала и корупције КРИК. У КРИК-у сматрају да се ради о застрашивању јер том приликом ништа није украдено, док је полиција саопштила да интензивно ради на расветљавању случаја.

Према НУНС-овој бази података, број напада, посебно претњи и притисака, из године у годину расте: у 2015. их је било 36, у току 2016. године 69, а само у првој половини 2017. чак 47.

Криминолог Добривоје Радовановић каже да су новинари најчешће на мети интересних група.

"Ако пишу о организованом криминалу, сметају организацији коју разоткривају. То је свуда тако у свету, па и код нас. Али има и политичких радника којима отворено писање новинара смета. И има много присталица тих политичких покрета који ће чак и без неког сигнала реаговати насиљем на новинаре", сматра Радовановић.

Посебан проблем је атмосфера у којој раде представници медија. НУНС сматра да су у том смислу нарочито одговорни политичари који јавно омаловажавају истраживачке новинаре који постављају питања.

"Уместо одговора, новинари од највиших представника власти често добијају увреде. Нема директних претњи али такво понашање носилаца власти заправо ствара атмосферу у којој су могући учестали напади на новинаре", каже Светозар Раковић.

Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара крајем 2016. потписали су Републичко јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова и новинарска и медијска удружења. Овај механизам требало би да омогући ефикаснију кривичноправну заштиту новинара.

Уз адекватне законе који постоје и ефикасније функционисање институција, сматра Светозар Раковић, држава би могла да обезбеди бољу безбедност новинара.

"Поблем је у имплементацији закона. У томе да поједине најважније институције очигледно не раде свој посао како би требало када је у питању заштита новинара у конкретним случајевима", закључује Раковић.

Споразумом тужилаштва, полиције и новинарских удружења формирана је и заједничка радна група која би требало да поспеши непосредну сарадњу поводом сваког случаја напада на новинаре. Како кажу у НУНС, о ефектима је још рано говорити јер се, уз техничке и административне припреме, радна група повремено састаје и размењује информације о инцидентима.