Истраживање је показало да 13 одсто грађана не би гласало о чланству Србије у ЕУ док 11 одсто не зна шта би одговорило на референдумско питање.

Од укупног броја испитаника, њих 66 одсто оценило је да би реформе, неопходне за улазак Србије у ЕУ, требало спроводити и мимо самог чланства, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.

Када је реч о најважнијим реформама које утичу на свакодневни живот грађана, њих 16 одсто је навело реформу здравственог система, по 15 одсто испитаника је навело борбу против корупције и реформу правосуђа, а по 11 одсто реформу пољопривреде и образовног система.

Следе реформа заштите потрошача коју је навело девет одсто грађана, реформа заштите животне средине и боља заштита људских права на којима инсистира седам одсто испитаника.Наставак дијалога Београда и Приштине, независно од тога да ли на њему инсистира ЕУ, подржава 59 одсто анкетираних грађана.

Коментаришући предности чланства у ЕУ, 17 одсто грађана је навело више могућности за запошљавање, 16 одсто је истакло пут ка бољој будућности младих људи, могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ навело је 14 одсто испитаника а 12 одсто могућност да се уреди стање у Србији.

Грађани као највеће донаторе од 2000. до данас наводе ЕУ (23 одсто), Русију (22 одсто), Кину (21 одсто) и Јапан, кога је као највећег донатора препознало 11 одсто анкетираних.

Истраживање "Европска оријентација грађана Србије" спроведено је крајем јуна према стандарду Евробарометра и у њему је учествовало 1.064 испитаника старијих од 18 година.