"Само снимање возила од стране јавног предузећа, којим би се регистровали прекршаји, и достављање тих података полицији, у том смислу, не представља обраду података о личности. Јавно предузеће евидентира да је возило са одређеним регистарским бројем прекорачило дозвољену средњу (просечну) брзину на ауто-путу, чиме је извршен прекршај, али без сазнања о томе ко је власник или возач истог. Возилом може управљати власник, члан његове породице, пријатељ или чак лице које је возило украло. То, јавно предузеће не зна, а нема овлашћење ни да утврђује", навео је Повереник у саопштењу.

Шабић је то саопштио јер му се обратио већи број грађана и новинара који су желели да знају да ли Јавно предузеће "Путеви Србије" повређује право на заштиту података о личности када снима возила која прекорачују средњу брзину на аутопуту и те снимке прослеђује МУП.

Повереник је објаснио да МУП, када добије податак да је одређено возило прекорачило дозвољену брзину, има законска овлашћења да започне обраду података о личности, у циљу прекршајног кажњавања.

Он је, такође, подсетио да Закон о безбедности саобраћаја на путевима утврђује могућност снимања у сврху документовања саобраћајних прекршаја као и могућност да ти органи у ту сврху овласте управљача пута, јавно предузеће или установу за снимање саобраћаја.

"Повереник не може да улази у сврсисходност и оправданост решења из Закона о безбедности саобраћаја на путевима која не спадају у његову надлежност. Што се тиче података о возилима (снимак њиховог облика и регистарске таблице), они, начелно, нису подаци о личности, јер се односе само на возила, то јест ствари, не личности. Ови подаци могу постати подаци о личности само у случају када их је могуће повезати са власником, односно када је, на основу њих могуће идентификовати возила", каже се у саопштењу.