По закону о Заштити становништва од заразних болести, који је усвојен марта прошле године, вакцинација је у Србији обавезна, а за родитеље или старатеље који не вакцинишу своју децу предвиђене су казне од 30.000 до 150.000 динара.

Прекршајном суду у Крагујевцу, од ступања на снагу Закона, поднето је девет прекршајних пријава, а донете су четири пресуде - изречене су две опомене, донета је једна ослобађајућа пресуда и једна осуђујућа.

"Окривљени је осуђен на новчану казну у износу од 8.000 динара и обавезан је да плати трошкове прекршајног поступка у паушалном износу од 1.500 динара", наводи се у писаном одговору Танјугу који је потписала председник суда Сузана Рајовић.

У Прекршајном суду у Београду кажу да је од ступања на снагу закона поднета 241 прекршајна пријава и да су донете 32 одлуке. Одбачено је 11 захтева, изречено 18 опомена, и донете три осуђујуће пресуде - новчане казне.

Изречена је једна новчана казна која спада у групу оних до 10.000 динара и две новчане казне које су у категорији казни између 10.000 до 50.000 динара, наводи се у писаном одговору Танјугу.

Обухват вакцинацијом посебно је опао за ММР вакцину, која се даје против рубеола, заушака и малих богиња, а према подацима Института Батут у Србији је том вакционом заштићено 81 одсто малишана, док је у Београду 65, 2 одсто.

Да би се обезбедио колективни имунитет, и спречило свако ширење заразе потребно је да вакцинацијом буде обухваћено више од 95 одсто малишана.

Иначе, ММР вакцина даје се у другој и седмој години живота, а родитељи у последњих неколико година избегавају да је дају својој деци због јаког антивакциналног лобија који је ојачао у свету, а који доводи у везу ту вакцину са појавом аутизма.

Епидемиолози кажу да та веза никада није доказана, а да због пада вакцинације ММР вакцином у многим европским земљама влада епидемија малих богиња.

У суседној Румунији у епидемији малих богиња оболело је 4.880 људи, а умрло 23 деце.