Тужилац је прецизирао оптужницу 14. новембра, у којој је наведено да су седморица жандарма оптужени за напад на војне полицајце на службеној дужности, злостављање и мучење, док је Раде Матић, тадашњи командант вода Нишке жандармерије оптужен само за злоупотребу службеног положаја.

Сви оптужени су одбили да се изјасне о тој прецизираној оптужници.

У складу са тим, тужилац је тразио да они буду осуђени на две, а Раде Матић на једну годину затвора.

У завршној речи, коју је износио више од два сата, тужилац је рекао да је Тужилаштво доказало кривична дела која се оптуженима стављају на терет "из исказа сведока, непристрасних очевидаца целог догађаја".

Тужилац је за сведочења 14 припадника жандармерије рекао да су "лажна, пристрасна", и дата са циљем да се нађе оправдање за незаконито поступање.

У завршним речима тужилац је навео да је јасно доказан степен кривичне одговорности, и да су оптужени имали умишљај да изврше кривична дела.

Матић је, као руководилац, оптужен за нечињење, односно зато што није спречио напад.

Мотив за поступања жандарма тужилац је пронашао у хапшењу њиховог колеге Микице Ристића, две недеље пре Параде поноса, односно овог догађаја. Како је рекао, Ристић је ухапшен због наношења повреда Ранку Панићу током протеста због хапшења Ратка Младића.

Заступница оштећених полицајаца Весна Лончар рекла је да је за њих круцијални доказ видео снимак Н1, без кога би одбрана неограничено могла да пребацује одговорност на оштећене.

Како је рекла, на снимку се види да су са рукама на глави, окружени полицајцима, добили батине.

Други заступник Срђан Стефановић оценио је да се на том снимку јасно види да су оштећени бранили живу главу.

Након паузе, коју је суд одредио, изношење завршних речи имаће адвокати одбране.

Осморица оптужених су првобитно били оптужени заједно за пребијање браће председника Србије и градоначелника Београда Андреја Вучића и Предрага Малог, током Параде поноса 2014. године. Оптужницом Вишег јавног тужилаштва се терете Предраг Митровић, Славко Стојановић, Драган Савић, Далибор Ђђорђевић, Златко Гигић, Бобан Лекић, Митар Милосављевић и Раде Матић.