У њему се први пут уводи појам управника који ће бити ангажовани у тунелима дужим од 500 метара, какви су готово сви на деоницама дуж коридора.

Његова дужност ће бити да омогући израду пројекта мапирања ризика, којим ће се утврдити сви фактори који утичу на безбедност саобраћаја у тунелу. Начин управљања тунелом прописује Министарство саобраћаја.

"У новом закону о путевима се уводи управник тунела за тунеле дуже од пола километра и то јесте новина у односу на досадашњу праксу", каже  Драгана Рупар, пројектант у Саобраћајном институту ЦИП.

"У последње време је изграђен знатан број дугачких тунела, тако да је ресорно министарство унапредило досадашњи закон. Управник тунела именује саветника за безбедност у тунелима и они усклађују деловање са субјектима система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Такође, учествују и у процесу пројектовања тако што дефинишу безбедносне захтеве у тунелу"

Стручњаке за тунеле ће ангажовати управљач, односно ЈП "Путеви Србије". Између осталог, њихова дужност ће бити и да о саобраћајној незгоди у тунелу, односно оштећењу које утиче на безбедно одвијање саобраћаја направе извештај и да га доставе ресорном министарству.

Милан Божовић, из Комитета за безбедност саобраћаја, сматра да је важно да постоји неко ко је одговоран за све промене на овим објектима.

"Може се десити да се због саобраћајне незгоде оштети вентилација или СОС телефони, а да то нико не примети, што би могло да проузрокује додатне проблеме. Свако оштећење може довести до нове несреће", каже Божовић.

"Због своје дужине, тунели преко 500 метара су специфични и пројектују се другачије. Морају имати посебну подлогу која није асфалтна, јер је она брже запаљива. Морају имати пролаз којим се возила извлаче из тунела, као и посебне услове за пролазак возила хитних служби", додаје он.