Ово показује истраживање које је у периоду од 20. децембра 2017. до 20. јануара 2018. спровела агенција Опен Соурце Интеллигенце Центре, а у које је Данас имао увид. Анализом око 4.500 јавних порука порука и интеракција од 3.000 такозваних "јединствених аутора" на мрежама Фејсбук, Твитер и Инстаграм, утврђено је, такође, да придруживање Србије НАТО заговара 11,4 одсто корисника друштвених мрежа, док је против тога 74,2 одсто као и да признање независности Косова подржава 13, 4 одсто корисника, док се томе противи 66,3 одсто.

Када је односу према Русији реч, 56,4 одсто испитаника сматра да је то пријатељска (братска) земља, док 30,1 одсто заступа став да би требало да се удаљимо од Русије, 16,2 одсто њих да треба да уђемо у државни (политички, економски) савез са Русијом, и, на крају, 9,4 одсто испитаника заговара склапање војног савеза са Русијом. Што се тиче ставова према Сједињеним Државама, 24,8 одсто корисника друштвених мрежа сматра да је то пријатељска земља, док 78,1 одсто перципира САД као државу која одлучује о Србији и Балкану, а 36,2 одсто сматра да нам треба бољи однос (партнерство) са САД.

Да Србија иде у добром правцу сматра 48 одсто испитаника, док 36 одсто заступа гледиште да Србија назадује. Када је о поверењу у институције реч, 48,8 одсто испитаника највише верује председнику државе, затим војсци (32, 7 одсто) и Српској православној цркви (31 одсто), а најмање поверење имају у академију и интелектуалце (2,1 одсто). На крају, 15,3 одсто испитаника оценило је да животни стандард расте, 58 одсто сматра да животни стандард опада, 41 одсто сматра да је незапосленост већа, 36 одсто да се незапосленост смањује, 24 одсто испитаника би се иселило из Србије, док би се из Србије на Запад иселило 82 одсто испитаника.

Историчар и аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Данас да је у “општој популацији” још већи проценат евроскептика и оних који су равнодушни према чланству у ЕУ него што показују резултати овог истраживања, као што је већи и број противника придруживању Србије НАТО-у због “наслеђа из прошлости”. Коментаришући резултате који се односе на подршку и противљење независности Косова, наш саговорник напомиње да је “на нивоу Србије то противљење далеко веће и да треба имати на уму да је анализа обухватила само кориснике друштвених мрежа”. Према његовом мишљењу, ставови према САД и Русији су углавном одраз реалног стања, али треба узети у обзир и да млађа популација, која се углавном “оглашава” на друштвеним мрежама о Сједињеним Државама “суди у највећој мери на основу личних сентимената и америчке културе”.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже за Данас да је “дискутабилан репрезентативни узорак истраживања која се раде на основу ставова на друштвеним мрежама”, те да се “процена самог става не може сматра објективном, с обзиром да се не ради о структурисаним питањима и одговорима, већ слободном изношењу мишљења о појединачним питањима”.