Изгледа да је цена афалтирања улице - једно печено прасе. 

Узмимо за пример ове миле и никако инсцениране призоре из Борче. Као, окупило се неколико добростојећих грађана из неасфалтиране улице, па одлучило да своме председнику Јовичићу, клинцу из Сребренице са завршеном Саобраћајном школом, купе прасенце. У знак захвалности што им је овај асфалтирао улицу. 

Каже један од режимских листова, како су се мештани - никако активисти СНС, окупили раном зором и принели жртву у виду свињчета своме Богу Александру. Јовичићу. Пише даље да се овај нашао затечен овим спонтаним - никако осмишљеним гестом акт..грађана Борче. 

Напредњачко гласило није пропустило да нам напомене како је асфалтирање улице Нова 2 у насељу Попова бара, дужине 200 метара, било нешто што се чекало 10 година. 

Стога, грађани Београда које ове капиталне инвестиције заобилазе, имамо савет. Све што вам је потребно да бисте асфалтирали улицу је следеће:

- Један председник општине без икаквог искуства и струке

- Једно прасе марке свиња

- Један ражањ 

- Нешто ватре

- Чланска карта

- Спонтано окупљени новинари режимских листова

Уживајте!